Stvarno Pravo
Poštovanje, prošle godine je na placu koji se graniči sa mojim placem komšija počeo sa gradnjom kuće. Kad je kopao temelj veliki deo zemlje stavio je u donji, niži deo placa. Zemlja sada vrši pritisak na moju betonsku ogradu koja nije potporni zid, vec služi za omeđavanje između naših placeva. Tako je veštački podigao nivo svog placa, sva atmosferska voda sliva se u moj plac. Zamolio sam usmeno komšiju da zemlju vrati u prvobitno stanje, onako kako je bilo pre nego sto je počeo sa gradnjom. Kako se oglušio o moju molbu da mirno rešimo spor, molim Vas za pomoć kako i na koji način da ostvarim svoja prava i da zaštitim svoju imovinu, ogradu od urušavanja a svoj posed od poplave. Još da dodam i ovo, svojim sredstvima i na svom placu sam podigao ogradu. Hvala unapred.
Poštovani, Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica ... ( Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br 29/78, 39/85, 57/89 i Sl list SRJ 31/93). Da biste sprečili da do eventuelne štete dođe i tako vodili parnicu za naknadu štete, možete podizanjem tužbe zahtevati od svog komšije da otkloni opasnost. Sadržinu tužbe direktno uređuje Zakon o parničnom postupku ( Sl glasnikbr. 72/2011 ) tako što propisuje u članu 192 nužne sastojke. Podaci koje mora sadržati Vaša tužba su : označenje suda, ime i prezime stranaka, prebivalište ili boravište stranaka, ime i Pročitaj više
Komšija je otvorio još jedan dodatni izlaz (kapiju) na moju ulicu (izmedju moje zgrade i garaža), a pri tom ima svoju regularnu kapiju koja izlazi na drugu ulicu u kojoj se inace kuća i nalazi. Zanima me kako mogu da rešim taj problem, tj. da ga tužim da zatvori taj dodatni izlaz. Molim vas za pomoć iz razloga sto kroz taj isti prolaz iznosi svakojako smeće. Unapred zahvalan
Poštovani, Problem možete da rešite pokretanjem tužbe zbog smetanja državine, u roku od 30 dana od saznanja za smetnju i učinioca, a najkasnije godinu dana od nastalog smetanja, na osnovu čl. 77 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. glasnik RS", br. 115/2005)(dalje u tekstu: ZOSPO). Postupak za zaštitu državine pokrećete podnošenjem tužbe osnovnom sudu na čijoj teritoriji se Vaša nepokretnost nalazi. Tužbenim zahtevom treba od tuženog da se traži da prestane sa radnjama uznemiravanja (da prestane sa iznošenjem smeća i zatvori dodatnu kapiju) i da se od takvih radnji ubuduće uzdržava, pod pretnjom novčane kazne. Nadamo se da Vam je odgovor bio od Pročitaj više
Poštovani, moja majka je zajedno sa svojim roditeljima kupila grobno mesto i zajedno su podigli grobnicu. Njeni roditelji su umrli i majka je od njih nasledila polovinu a ujak drugu. Majka ima 3/4 a ujak 1/4 grobnice. Nju zanima može li ona insistirati da isplati svog brata jer on ne želi da proda. Ima li kakvog pravnog osnova za to? Hvala unapred
Poštovana, Željeni prenos prava nije dozvoljen. Naime, pravo korišćenja grobnog mesta i pravo svojine na spomeniku prenosivi su samo nasleđivanjem. Svaki drugi vid pravnog prometa je zabranjen, na osnovu čl.17, st. 2 Zakona o sahranjivanju i grobljima ("Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 120/2012 - odluka US) (dalje u tekstu: ZSG). Iako postoji razlika između prava na grobnom mestu i prava na spomeniku (fizička lica mogu da imaju samo pravo korišćenja grobnog mesta, dok na spomeniku imaju svojinu), ZSG ih jednako tretira u pogledu pravnog prometa. Ovo je posledica toga da se groblja generalno smatraju dobrima u opštoj upotrebi, kao i da njihov Pročitaj više
Poštovani, Moj suprug je izgubio oca. Kao zakonski nasljednici porodične kuće i zemlje proglašeni su moj suprug, njegov brat i njihova majka 1/3. Moj suprug, ja i naše dvoje maloljetne djece ne živimo u toj porodičnoj kući, ali provodimo vrijeme u njoj (za vreme praznika i sl.). S obzirom da se sada i brat od mog supruga oženio i da njegova supruga pravi određene probleme prilikom našeg dolaska, zanima me kome mogu da se obratim u slučaju da me fizički onemogućava da koristim imovinu? Na koji način se ovakve situacije rješavaju? I da li moj suprug kao vlasnik 1/3 dijela može pokrenuti postupak prodaje imovine u slučaju da ne bude saradnje od strane ostalih vlasnika?
Poštovana, Prema članu 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. U slučaju povrede tog prava član 43. istog zakona daje pravo na tužbu suvlasniku za zaštitu svog prava na delu stvari. Prema članu 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa Vi kao suvlasnik imate pravo da zahtevate deobu stvari u svako vreme osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika. U odsustvu sporazuma, o deobi odlučuje sud, pa ukoliko Pročitaj više
Kako mogu da povratim svoje imanje ako sam dugo godina bio inostranstvu (XX godina) a pritom sam svoje imanje dao daljim rođacima na korišćenje, sada bih ponovo vratio svoje imanje i radio na njemu, međutim ljudi kojima sam ga dao na korišćenje sada odbijaju da napuste imanje, kažu da su stekli pravo svojine. Zanima me da li sam izgubio pravo vlasništvo i kako bih mogao da povratim imanje?
Poštovani, Prema članu 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina. Pretpostavka savesnosti državine radi sticanja prava svojine održajem ispunjena je ako držalac za sve vreme održaja smatra da je stvar koju drži njegova, odnosno ako ne zna ili ne može znati da nije njegova. U Vašem slučaju ova pretpostavka nije ispunjena pa Vaši rođaci bi teško mogli da uspeju u sporu koji bi eventualno mogli da povedu protiv Vas. Vi možete da podnesete deklatornu tužbu (tužbnu kojom će sud utvrditi Vaše pravo svojine na imanju), a sa tom Pročitaj više
Poštovani, zanima me da li postoji, i ako je tako, koliki je minimalni zakonski rok otkaza iznajmljenog stana? Hvala unapred
Poštovana, ugovor o zakupu stana je regulisan Zakonom o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011) koji u članu 10. kaže da zakupodavac daje otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 90 dana, a ako otkazni rok ističe u periodu decembar - februar, otkazni rok se produžava za još 30 dana. Zakupac stana može dati otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi, najmanje 30 dana pre nego što namerava da se iseli iz stana. U slučaju kad zakupac da otkaz sa kraćim otkaznim rokom, dužan Pročitaj više
Moj problem je sledeći: Otac mi je preminuo pre 5 godina, i to sam sad saznao. Niko mi nije javio ni da je umro, ništa. Sa mojom majkom nije bio venčan, ali me je priznao. Imam sestru po ocu, koja zna za mene ali nismo bili u dobrim odnosima. Interesuje me, ako je bila ostavinska rasprava zašto me niko nije pozvao? I da li imam posle toliko vremena pravo na nužni deo? Hvala!
Poštovani, Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) i Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) Pravo naslednika na zaostavštinu ne zastareva. Međutim, ovim pravom se ne dira u pravila o održaju (Zakon o nasleđivanju član 221). Pravo na stvari koje čine zaostavštinu, supruga i kćerka Vašeg oca mogli su steći i održajem, ukoliko su savesni i zakoniti naslednici. Vreme potrebno za sticanje svojine održajem je tri godine za pokretne, odnosno deset godina za nepokretne stvari, a vreme Pročitaj više
Moj deda je kao naslednik Solunskog dobrovoljca dobio zemlju u Vojvodini. 50 tih godina prilikom osnivanja zadruge zemlja je oduzeta i presla u drustvenu svojinu. 90 tih godina zadruga se raspala i ta zemlja je otudjena tj prodata drugom licu, bez naseg znanja. U Agenciji za restituciju su nam rekli da nam ne mogu vratiti zemlju posto je privatna svojina. Napominjem da je zemlja i dalje u naturalnom obliku. Interesuje me koja su moja prava kao naslednika?
Poštovani, Na žalost Vas moram obavestiti da obzirom da je zemljište u privatnoj svojini nećete imati pravo na naturalnu restituciju-na osnovu člana 10. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011). Postoji mogućnost da budete obeštećeni u vidu državnih obaveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja(na osnovu čl. 30 istog zakona). Nadležni organ će utvrditi vrednost nepokretnosti i osnovica za obeštećenje će biti jednaka vrednosti nepokretnosti-čl. 32 gore pomenutog zakona. Svoj zahtev za obeštećenje možete podneti Agenciji tj. njenoj nadležnoj područnoj jedinici na propisanom obrascu sa svim potrebnim Pročitaj više
interesuje me da li imam pravo na obeštećenje na osnovu Zakona o restituciji ukoliko je dedi isplaćena znatno manja suma od realne? Sama kupoprodaja je izvršena XXXX. godine.
Poštovani, u članu 5 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju – Zakon o restituciji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), pravo na obeštećenje, umanjeno za visinu isplaćene kupoprodajne cene, ima fizičko lice koje je zaključilo ugovor o kupoprodaji sa državnim organom u periodu od 1945. do 1958. godine ako se u sudskom postupku utvrdi da je oštećeno visinom kupoprodajne cene. Pošto je u Vašem slučaju kupoprodaja izvršena XXXX godine, vi nemate pravo na obeštećenje. E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa Pročitaj više
Poštovani, kom organu je moguće uložiti prijavu za ograđivanje podstepeništnog prostora (i pretvaranja istog u ostavu), kao i ogradjivanje tri parking mesta (i pretvaranje istih u dvorište), a sve to od strane predsednika kućnog saveta? Unapred hvala
Poštovani, S obzirom da ograđujete jedan prostor unutar objekta, kao i da menjate spoljni izgled objekta pretvaranjem parking mesta u dvorište ograđivanjem, primenjuje se Zakon o planiranju i izgradnji po kom „rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica” Član 2, stav 32. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US i 98/2013 - Pročitaj više