Pravo azilanata – Nevena Marković dpl. pravnik

Autor: Nevena Marković dpl. pravnik


Azil je pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kome je na osnovu odluke nadležnog organa koji je odlučivao o njegovom zahtevu za azil u Republici Srbiji odobrenoutočište ili subsidijarna zaštita. Odluka se odnosi i na članove porodice izbeglice koji nisu podneli zahtev za azil.

Utočište je pravo na boravak i zaštitu koja se daje izbeglici na teritoriji Republike Srbije za koga nadležni organ utvrdi da je njegovo strahovanje od progona u državi porekla osnovano.

Subsidijarna zaštita je oblik zaštite koji Republika Srbija odobrava strancu, koji bi u slučaju povratka u državu porekla bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, ili bi njegov život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi nasiljem opštih razmera koje je izazvano spoljnom agresijom ili unutrašnjim oružanim sukobima ili masovnim kršenjem ljudskih prava.

Član porodice je maloletno dete, usvojenik, odnosno pastorak koji nisu u braku, supružnik ako je brak zaključen pre dolaska u Republiku Srbiju, kao i roditelj i usvojitelj koji su po zakonu dužni da ga izdržavaju.Svojstvo člana porodice može se izuzetno priznati i drugim licima pri čemu će se posebno uzeti u obzir činjenica da su bila izdržavana od strane lica kome je odobreno utočište ili subsidijarna zaštita.

Maloletnik bez pratnje je stranac koji nije navršio osamnaest godina života i koji prilikom ulaska u Republiku Srbiju nema ili je nakon ulaska u nju, ostao bez pratnje roditelja ili staratelja.

Povodom zahteva za azil i prestanka tog prava, u prvom stepenu postupak vodi i sve odluke donosi nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova: Kancelarija za azil.

Komisija za azil odlučuje u drugom stepenu po žalbama na odluke Kancelarije za azil, a čini je predsednik i osam članova koje imenuje Vlada na period od četiri godine. Komisija za azil je nezavisna u svom radu i odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.

Do donošenja konačne odluke o zahtevu za azil, licima koja traže azil obezbeđuje se smeštaj i osnovni životni uslovi u Centru za azil, koji je u sastavu Komesarijata za izbeglice kao posebne organizacije.

Postupak zahteva za dobijanje azila se odvija u nekoliko faza:

1)Namera da se traži azil

Prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju, ili unutar njene teritorije, stranac može usmenim ili pismenim putem da izrazi nameru da traži azil pred ovlašćenim policijskim službenikom Ministarstva unutrašnjih poslova.

Stranac koji je izrazio nameru da traži azil će se evidentirati i uputiti u Kancelariju za azil, odnosno u Centar za azil. Stranac je dužan da se javi u roku od 72 sata ovlašćenom službeniku Kancelarije za azil, odnosno Centra za azil.

Kad ovlašćeni policijski službenik Ministarstva unutrašnjih poslova, posumnja da postoji neki od razloga za ograničenje kretanja(vidi spisak razloga na strani br.7) sprovešće stranca do Kancelarije za azil ili Centra za azil.

2)Evidentiranje

Ovlašćeni policijski službenik Ministarstva unutrašnjih poslova pred kojim je stranac izrazio nameru da traži azil izvršiće njegovo evidentiranje.

Evidentiranje obuhvata izdavanje propisane potvrde koja sadrži lične podatke koje je stranac dao o sebi ili se mogu utvrditi na osnovu raspoloživih isprava i dokumenata koje ima sa sobom.Potvrda služi kao dokaz da je stranac izrazio nameru da traži azil i da ima pravo boravka u trajanju 72 sata.

Ovlašćeni policijski službenik ima pravo pretresanja stranca i njegovih stvari radi pronalaženja ličnih isprava i dokumenata potrebnih za izdavanje potvrde. Sve pronađene isprave i dokumenta evidentiraće se u potvrdi.

3)Registracija

Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil vrši registraciju stranca i članova njegove porodice.Registracija obuhvata:

1)   utvrđivanje identiteta,

2)   fotografisanje,

3)   uzimanje otisaka prstiju i

4)   privremeno zadržavanje svih isprava i dokumenata koji mogu biti od značaja u postupku azila, o čemu se strancu izdaje potvrda.

Stranac koji poseduje pasoš, ličnu kartu ili drugi idetifikacioni dokument, dozvolu boravka, vizu, izvod iz matične knjige rođenih, putnu kartu, odnosno drugu ispravu ili kakvo pismeno od značaja za postupak dobijanja azila, dužan je da ih priloži prilikom registracije ili podnošenja zahteva za azil, ali najkasnije do saslušanja.

Po izvršenoj registraciji strancu se izdaje lična karta za lica koja traže azil.

Strancu koji namerno ometa, izbegava ili ne pristane na registraciju nije dopušteno da podnese zahtev za azil.

4)Pokretanje postupka za davanje azila

Postupak za davanje azila pokreće se podnošenjem zahteva za azil ovlašćenom službeniku Kancelarije za azil na propisanom obrascu u roku od 15 dana od dana registracije, a u opravdanim slučajevima, na zahtev stranca, Kancelarija za azil ovaj rok može produžiti. Neopravdanim prekoračenjem roka stranac gubi pravo na boravak u Republici Srbiji.

Pre podnošenja zahteva za azil stranac će se poučiti o njegovim pravima i obavezama(vidi na strani br. 4).

5)Saslušanje

Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil će lice koje traži azil lično saslušati u najkraćem mogućem roku. Lice koje traži azil može biti saslušano više puta.Saslušanje može biti tonski snimljeno, kad se o tome obavesti lice koje traži azil.Saslušanju mogu prisustvovati pravni zastupnik lica koje traži azil i predstavnik UNHCR-a, ukoliko se tome ne protivi lice koje traži azil.

Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil će tokom saslušanja nastojati da utvrdi sve činjenice od značaja za odlučivanje o zahtevu za azil, a posebno:

1)   identitet lica koje traži azil;

2)   razloge na kojima se zasniva zahtev za azil;

3)   kretanje lica koje traži azil nakon napuštanja države porekla i

4)   da li je lice koje traži azil već tražilo azil u nekoj drugoj državi.

Lice koje traži azil je dužno da u potpunosti sarađuje sa Kancelarijom za azil i da tačno iznese sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje.

6)Prvostepena odluka Kancelarije za azil

Nakon sprovedenog postupka Kancelarija za azil donosi odluku:

1) kojom usvaja zahtev za azil i strancu priznaje pravo na utočište ili dodeljuje subsidijarnu zaštitu – kada utvrdi da lice koje je podnelo zahtev za azil ispunjava uslove za sticanje prava na utočište ili dodelu subsidijarne zaštite, ako ne postoje razlozi za uskraćivanje prava na utočište;

2) kojom odbija zahtev za azil i nalaže strancu da, ukoliko nema drugi osnov za boravak, u određenom roku napusti teritoriju Republike Srbije – kad utvrdi da je taj zahtev neosnovan ili da postoje zakonom propisani razlozi za uskraćivanje prava na azil.Rešenje mora biti obrazloženo;

3) kojom se obustavlja započeti postupak;

4) kojom odbacuje zahtev za azil bez prethodnog ispitivanja da li lice

koje  zahteva azil ispunjava uslove za azil.

2)a) Neosnovan zahtev za azil kad se utvrdi da lice koje je podnelo zahtev ne ispunjava uslove za priznavanje prava na utočište ili dodelu subsidijarne zaštite, a naročito:

1)   kad je zahtev za azil zasnovan na neistinitim razlozima, na lažnim podacima, falsifikovanim ispravama ili dokumentima, osim ako za to iznese opravdane razloge;

2)   ako su navodi iz zahteva za azil, koji se odnose na činjenice bitne za odluku o azilu, u suprotnosti sa navodima datim prilikom saslušanja lica koje traži azil, ili drugim dokazima izvedenim tokom postupka (ako se, nasuprot navodima iz zahteva, tokom postupka utvrdi da je zahtev za azil podnet sa ciljem da se odloži deportacija, da je lice koje traži azil došlo isključivo iz ekonomskih razloga i sl.);

3)   ako lice koje traži azil odbija da da izjavu o razlozima za traženje azila ili je njegova izjava nejasna ili ne sadrži navode koji ukazuju na proganjanje.

2)b) Pravo na azil ce se uskratiti licu za koje postoje ozbiljni razlozi da se smatra:

1)   da je počinilo zločin protiv mira, ratni zločin ili zločin protiv čovečnosti, u skladu sa odredbama sadržanim u međunarodnim konvencijama donetim u cilju predupređivanja takvih zločina;

2)   da je počinilo teško krivično delo koje nije političkog karaktera, izvan Republike Srbije, pre nego što je ušlo na njenu teritoriju;

3)   da je odgovorno za dela suprotna ciljevima i principima Ujedinjenih nacija.

Pravo na azil neće se priznati licu koje uživa zaštitu ili pomoć neke od ustanova ili agencija Ujedinjenih nacija, osim UNHCR-a.

Pravo na azil neće se priznati licu kome nadležni organi Republike Srbije priznaju ista prava i obaveze kao državljanima Republike Srbije.

3)Postupak za davanje azila će se obustaviti po službenoj dužnosti ako lice koje traži azil:

1)    odustane od zahteva za azil;

2)    kome je propisno uručen poziv, bez opravdanog razloga ne pristupi saslušanju, ili odbije da da iskaz;

3)    bez opravdanog razloga, ne obavesti Kancelariju za azil o promeni adrese boravka u roku od tri dana od nastale promene, ili na drugi način sprečava uručenje poziva ili drugih pismena;

4)    napusti Republiku Srbiju bez odobrenja Kancelarije za azil.

U odluci o obustavi postupka, Kancelarija za azil će odrediti rok u kome stranac koji nema drugi osnov za boravak u Republici Srbiji mora da napusti njenu teritoriju, a ako to ne učini biće prinudno udaljen, u skladu sa zakonom kojim je uređen boravak stranaca.

Lice koje traži azil može u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih je došlo do neodazivanja pozivu za saslušanje ili neblagovremene prijave promene adrese da podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje.

O predlogu za povraćaj u pređašnje stanje odluku donosi Kancelarija za azil.

4) Kancelarija za azil će odbaciti zahtev za azil bez ispitivanja da li lice koje traži azil ispunjava uslove za priznavanje azila, ako utvrdi:

1)   da je lice koje traži azil moglo da dobije efikasnu zaštitu u drugom delu države porekla, osim ako se, s obzirom na sve okolnosti, ne može očekivati da to učini;

2)   da lice koje traži azil uživa zaštitu ili pomoć nekog organa ili tela Organizacije Ujedinjenih nacija, osim UNHCR-a, ili mu je priznat azil u drugoj državi;

3)   da lice koje traži azil ima državljanstvo treće države;

4)   da lice koje traži azil može da dobije zaštitu sigurne države porekla, osim ako dokaže da za njega nije sigurna;

5)   da je zahtev za azil koji je lice koje traži azil podnelo nekoj drugoj državi koja poštuje Ženevsku konvenciju ranije odbijen, a u međuvremenu nije došlo do promene okolnosti na kojima se zahtev zasnivao, ili je ranije podneo zahtev za azil drugoj državi koja poštuje Ženevsku konvenciju;

6)   da je lice koje traži azil došlo iz sigurne treće države, osim ako dokaže da za njega nije sigurna;

7)   da je lice koje traži azil namerno uništilo putnu ispravu, identifikacioni dokument ili drugo pismeno koje je moglo biti od značaja za odluku o azilu, osim ako navede opravdane razloge.

Pre donošenja rešenja kojim odbacuje zahtev za azil, Kancelarija za azil će ispitati stranca na sve okolnosti koje isključuju razloge za odbacivanje zahteva za azil.

6)Rok za žalbu

Protiv prvostepenih odluka donetih u postupku azila, žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema prvostepene odluke.

7)Podnošenje novog zahteva za azil

Stranac čiji je zahtev za azil ranije odbijen u Republici Srbiji može podneti novi zahtev ako obezbedi dokaze da su se okolnosti relevantne za priznavanje prava na utočište ili dodeljivanje subsidijarne zaštite u međuvremenu bitno izmenile. U protivnom zahtev će se odbaciti.


Prava i obaveze lica koja traže azil


Prava:

a) Lice koje traži azil neće biti kažnjeno za nezakonit ulazak ili boravak u Republici Srbiji, pod                      uslovom da bez odlaganja podnese zahtev za dobijanje azila i da pruži valjano obrazloženje za svoj nezakonit ulazak ili boravak;

b) Nadležni organi će preduzeti sve raspoložive mere radi održanja jedinstva porodice u toku postupka azila kao i po dobijanju prava na azil;

c) Stranac koji je izrazio nameru da traži azil u Republici Srbiji ima pravo da bude informisan o svojim pravima i obavezama tokom celog postupka azila;

d) Lice koje traži azil može da koristi besplatnu pravnu pomoć i zastupanje od strane UNHCR i nevladinih organizacija čiji su ciljevi i delovanje usmereni na pružanje pravne pomoći izbeglicama;

e) Licu koje traži azil, a ne razume službeni jezik postupka, obezbediće se besplatne usluge prevođenja na jezik države porekla, odnosno na jezik koji razume.Tražilac azila može angažovati prevodioca po svom izboru i o svom trošku;

f) Lice koje traži azil ima pravo na kontakt sa ovlašćenim službenicima UNHCR-a u svim fazama postupka azila;

g) Sva pismena u postupku dostavljaju se lično licu koje traži azil ili njegovom pravnom zastupniku. Pismeno se smatra dostavljenim kada ga primi bilo koje od navedenih lica;

h) Licu koje traži azil obezbediće se da bude saslušano od strane osobe istog pola, odnosno prevodilac ili tumač istog pola, osim kada to nije moguće ili je skopčano sa nesrazmernim teškoćama za organ koji vodi postupak azila;

i) U postupku azila vodiće se računa o specifičnoj situaciji lica sa posebnim potrebama koja traže azil, kao što su maloletnici, lica potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe sa invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom i lica koja su bila izložena mučenju, silovanju ili drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili seksualnog nasilja;

j) Maloletniku bez pratnje, kao i poslovno nesposobnom licu koje nema zakonskog zastupnika, organ starateljstva će, pre podnošenja zahteva za azil, odrediti staratelja, u skladu sa zakonom.

Saslušanju maloletnika bez pratnje, odnosno poslovno nesposobnog lica mora prisustvovati staratelj;

k) Svaki stranac koji je podneo zahtev za azil ima pravo da usmeno i neposredno bude saslušan od strane ovlašćenog službenika nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, o svim činjenicama relevantnim za priznavanje prava na utočište ili dodelu subsidijarne zaštite;

l) Podaci o licu koje traži azil, do kojih se dođe tokom postupka azila, predstavljaju službenu tajnu;

m) Prilikom prijema u Centar za azil sva lica koja traže azil se zdravstveno pregledaju na način utvrđen propisom koji donosi ministar nadležan za zdravlje;

n) U Centru za azil licima koja traže azil obezbeđuju se pored smeštaja i osnovni životni uslovi: odeća, hrana, novčana pomoć i drugi uslovi, u skladu sa posebnim propisima i načelima postupka azila;

o) Kad lice koje traži azil poseduje sopstvena finansijska sredstva ili su mu sredstva obezbeđena na drugi način, obavezan je da učestvuje u snošenju troškova smeštaja u Centru za azil, a na njegov zahtev, ako ne postoje razlozi za ograničenje kretanja Kancelarija za azil će mu odobriti boravak van Centra za azil;

p) Lice koje traži azil i lice kome je odobren azil u Republici Srbiji imaju jednaka prava na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca;

q) Lice koje traži azil i lice kome je odobren azil ima pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje i pravo na socijalnu pomoć, u skladu sa posebnim propisom;

r) Lica kojima je priznato pravo na utočište u Republici Srbiji imaju jednaka prava kao državljani Republike Srbije u pogledu prava na zaštitu intelektualne svojine, slobodan pristup sudovima, pravnu pomoć, oslobođenje od plaćanja sudskih i drugih troškova pred državnim organima i prava na slobodu veroispovesti;

s) Lica kojima je priznato pravo na utočište u Republici Srbiji imaju jednaka prava kao stalno nastanjeni stranci u pogledu prava na rad i prava po osnovu rada, preduzetništva, prava na stalno nastanjenje i slobodu kretanja, prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i prava na udruživanje;

t) Licima kojima je priznato pravo na utočište ili subsidijarna zaštita smeštaj se obezbeđuje prema mogućnostima Republike Srbije, a najduže jednu godinu od konačnog rešenja kojim mu je priznat status. Pod smeštajem se podrazumeva davanje određenog stambenog prostora na korišćenje, ili davanje novčane pomoći potrebne za stambeno zbrinjavanje;

u) Nakon tri godine boravka u Republici Srbiji od priznavanja prava na utočište, izbeglica će biti oslobođen eventualnih mera reciprociteta u pogledu prava koja mu na osnovu zakona pripadaju.

v) Na zahtev lica starijeg od 18 godina kome je priznato pravo na utočište u Republici Srbiji, Kancelarija za azil izdaje putnu ispravu na propisanom obrascu, sa rokom važenja od 2 godine, u skladu sa zakonom.

U izuzetnim slučajevima humanitarne prirode, putna isprava izdaje se i licima pod subsidijarnom zaštitom koja ne poseduju nacionalnu putnu ispravu, sa rokom važenja do 1 godine.

Posebne obaveze lica koje traži azil

Lice koje traži azil obavezno je:

1)   da se pridržava mera ograničenja kretanja, ako su određene;

2)   da o svakoj promeni adrese pismenim putem obavesti Kancelariju za azil, u roku od tri dana od promene adrese;

3)   da se pridržava kućnog reda, ako je smešteno u Centar za azil;

4)   da se odaziva na pozive i sarađuje sa Kancelarijom za azil i drugim nadležnim organima u svim fazama postupka azila;

5)   da ovlašćenom službeniku preda svoja identifikaciona dokumenta, putnu ispravu i druga dokumenta koja mogu biti od značaja za njegovu identifikaciju;

6)   da sarađuje sa ovlašćenim službenicima prilikom njegove registracije i zdravstvenog pregleda;

7)   da ostane na teritoriji Republike Srbije do okončanja postupka za dobijanje azila;

8)   da napusti Centar za azil po donošenju konačne odluke o zahtevu za azil.


Ograničenje kretanja


Razlozi za ograničenje kretanja

Kretanje lica koje traži azil može se ograničiti rešenjem Kancelarije za azil, kada je to neophodno radi:

1)   utvrđivanja identiteta;

2)   obezbeđivanja prisustva stranca u postupku azila, u slučaju kad se osnovano može pretpostaviti da je zahtev podnet u cilju izbegavanja deportacije, ili kad bez prisustva stranca nije moguće utvrditi druge bitne činjenice na kojima je zahtev za azil zasnovan;

3)   zaštite bezbednosti zemlje i javnog poretka u skladu sa zakonom.

Mere ograničenja kretanja

Ograničenje kretanja se sprovodi:

1)   određivanjem boravka u Prihvatilištu za strance pod pojačanim policijskim nadzorom;

2)   zabranom napuštanja Centra za azil, određene adrese, odnosno određenog područja.

Ograničenje kretanja traje dok postoje navedeni razlozi, a najduže tri meseca. Izuzetno, kad je ograničenje kretanja određeno zbog razloga pod tačkama  2 i 3 , ograničenje kretanja se može produžiti za još tri meseca.

Žalba na odluku o ograničenju kretanja ne odlaže izvršenje.

Prestanak azila i udaljenje stranca


Prestanak azila može nastupiti kao posledica dve grupe razloga i to onih koji dovode do ukidanja odluke o davanju azila i onih koji dovode do ponistenja odluke o davanju azila

Pravo na utočište prestaje iz sledećih razloga :

1)   ako lice svojom voljom ponovo uživa zaštitu države porekla;

2)   ako je lice svojom voljom ponovo steklo državljanstvo koje je ranije izgubilo;

3)   ako je lice steklo novo državljanstvo i time uživa zaštitu nove države;

4)   ako se lice svojom voljom vratilo u zemlju koju je napustilo ili van koje je ostalo iz straha od progona ili zlostavljanja, ili

5)   ako lice više ne može da odbije zaštitu svoje države porekla, jer su prestale okolnosti u vezi sa kojima mu je dodeljena zaštita.

Kancelarija za azil će po službenoj dužnosti ukinuti odluku o davanju azila ako se utvrdi da postoje navedeni razlozi.

Kancelarija za azil će po službenoj dužnosti poništiti odluku o davanju azila ako se naknadno utvrdi:

1)   da je odluka o davanju azila doneta na osnovu neistinito prezentiranih činjenica ili prikrivanju činjenica od strane lica koje traži azil i da zbog toga u trenutku podnošenja zahteva za azil nije ispunjavao uslove za dobijanje azila, i

2)   da postoje razlozi zbog kojih bi mu, na osnovu zakona, pravo na utočište bilo uskraćeno, da su bili poznati u trenutku podnošenja zahteva za azil.

Udaljenje stranca


Stranac čiji je zahtev za azil odbijen ili odbačen, ili je odlučeno da se postupak obustavi, a koji ne boravi po drugom osnovu u zemlji, dužan je da napusti Republiku Srbiju u roku koji je određen tom odlukom.

Rok u kome je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju ne može biti duži od 15 dana od dana prijema konačne odluke.

Ukoliko stranac u ostavljenom roku ne napusti Republiku Srbiju dobrovoljno, , biće prinudno udaljen u skladu sa odredbama zakona koji uređuje kretanje i boravak stranaca.

Do udaljenja iz Republike Srbije, stranac može biti smešten u Prihvatilište za strance.

Isprave koje su u postupku izdate licu koje trazi azil moraju se vratiti u Kancelariju za azil, po okončanju postupka, ukidanju statusa ili u slučaju zamene zbog dotrajalosti ili oštećenja.


Privremena zaštita

U slučaju masovnog dolaska lica iz države u kojoj se njihov život, bezbednost ili sloboda ugrožava nasiljem opštih razmera, spoljnom agresijom, unutrašnjim oružanim sukobima, masovnim kršenjem ljudskih prava ili drugim okolnostima koje ozbiljno narušavaju javni poredak, kad zbog masovnog dolaska ne postoji mogućnost da se sprovede individualna procedura za dobijanje prava na azil, pružiće se privremena zaštita u skladu sa socijalnim, ekonomskim i drugim mogućnostima Republike Srbije. O pružanju privremene zaštite odlučuje Vlada.

Privremena zaštita može se dodeliti i licima koja su u vreme donošenja odluke zakonito boravila u Republici Srbiji, ali im je pravo na boravak isteklo pre prestanka razloga za pružanje privremene zaštite, ako su ispunjeni drugi zakonom propisani uslovi.

Kancelarija za azil donosi pojedinačna rešenja o dodeljivanju privremene zaštite i vrši registraciju lica kojima je dodeljena privremena zaštita.

Privremena zaštita je izuzetna mera i može trajati najduže godinu dana, a ukoliko razlozi za privremenu zaštitu i dalje postoje, može se produžiti.

Stranci kojima je dodeljena privremena zaštita imaju pravo da podnesu zahtev za azil.

Prestanak privremene zaštite

Privremena zaštita prestaje protekom roka za koji je odobrena, ili prestankom razloga zbog kojih je odobrena, o čemu odluku donosi Vlada. Privremena zaštita može prestati strancu i na osnovu odluke Kancelarije za azil, kad se utvrdi da u odnosu na njega postoje razlozi zbog kojih se može uskratiti pravo na utočište.

Prava i obaveze stranaca kojima je odobrena privremena zaštita

Stranac kome je odobrena privremena zaštita ima pravo na:

1)   boravak do perioda važenja privremene zaštite;

2)   ispravu koja potvrđuje njegov status i pravo boravka;

3)   zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca;

4)   besplatno osnovno i srednje obrazovanje u državnim školama u skladu sa posebnim propisom;

5)   pravnu pomoć pod uslovima propisanim za lica koja traže azil;

6)   slobodu veroispovesti, pod istim uslovima kao državljani Republike Srbije;

7)   smeštaj, u skladu sa posebnim propisom;

8)   pristupačan smeštaj osobama sa invaliditetom.

Stranac kome je odobrena privremena zaštita izjednačen je u pogledu obaveza sa licima kojima je priznato pravo na utočište.

Office - PRO BONO

Autor teksta: Office

Humanitarna nevladina organizacija PRO BONO za pružanje primarne besplatne pravne edukacije svim građanima Srbije kojima je potrebna i koji su materijalno ugroženi. Pogledajte sve tekstove od Office