Autor: Predrag Savić, advokat
Neizvršavanje obaveze zaključenja ugovora o osiguranju uglavnom povlači novčanu kaznu, ali odnos osiguranja ne postoji ako ugovor o osiguranju nije zaključen
Obavezna osiguranja se odnose na osiguranja u koja određena lica moraju stupiti na osnovu propisa. Sada u našoj zemlji postoje samo obavezna ugovorna osiguranja, tj. osiguranja koja nastaju zaključivanjem odgovarajućeg ugovora, između lica kome je to zakonom naređeno i osiguravajućeg društva. Ranije su postojala i obavezna zakonska osiguranja, koja su nastajala neposredno na osnovu zakona u određenim situacijama (kao što je predaja stvari na prevoz železnicom).
Srpsko zakonodavstvo kao obavezna ugovorna osiguranja poznaje:
(1) osiguranje putnika ujavnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja
(2) osiguranje korisnika, odnosno sopstvenika motornih vozila od odgovornosti za stete pričinjene upotrebom vozila trećim licima
(3) osiguranje korisnika, odnosno sopstvenika vazduhoplova od odgovornosti za štete pričinjene upotrebom vazduhoplova trećim licima.
U tom smislu doneti su i podzakonski akti poput Pravilnika o registraciji vozila, za čije donošenje ovlašćeno Ministarstvo saobraćaja i to uz neophodnu saglasnost Ministarstva policije, a u kojem se državni organi obavezuju da ne mogu registrovati auto bez ugovora o obaveznom osiguranju.
Neizvršavanje obaveze zaključenja ugovora o osiguranju uglavnom povlači novčanu kaznu, ali odnos osiguranja ne postoji ako ugovor o osiguranju nije zaključen. Samo za neke situacije zakon određuje da se treće oštećeno lice može zahtevom za naknadu štete obratiti osiguravajućoj organizaciji, iako lice koje je odgovorno za štetu nije bilo osigurano ili se ostvario rizik koji je isključen iz osiguranja.
U mnogim stranim zemljama postoje i razne druge vrste obaveznog osiguranja, kao na primer: osiguranje od odgovornosti u vezi sa upotrebom uspinjača i žičara, osiguranje od odgovornosti u vezi sa upotrebom motornih čamaca, osiguranje lovaca od odgovornosti, osiguranje proizvođaca lekova od odgovornosti.