Autor: Jovan Karanović, Mladi Pro Bono, Predsednik Evropskog udruženja studenata prava (ELSA) iz Beograda
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima spada u grupu ugovora kojima ne dolazi do zasnivanja radnog odnosa. U ovu grupu ugovora, pored ugovora o privremenim i povremenim poslovima, spadaju i ugovor o volonterskom radu, ugovor o dopunskom radu, ugovor o stručnom osposobljavanju, ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge, ugovor o delu i ugovor o zastupanju i posredovanju.
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je definisan članovima 197. i 198. Zakona o radu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013).
Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme (ali samo za radno vreme koje mu nedostaje do punog radnog vremena);
3) korisnikom starosne penzije;
4) sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima se zaključuje se u pisanom obliku.
Privremeni i povremeni poslovi su poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da za njih nije utvrđeno posebno radno mesto i traju najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Da bi se mogao zaključiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima, mora da se radi o delatnostima koji su iz delatnosti poslodavca i da aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, nije utvrđena vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, jer se, u suprotnom, radi o stalnim poslovima.
Privremeni i povremeni poslovi su, na primer, poslovi u poljoprivredi, rad u ugostiteljstvu tokom sezone, privremeni dopunski poslovi, pomoć kad je manjak radnika i slično.
Kada protekne 120 dana rada kod jednog poslodavca, ugovor prestaje (pošto se zaključuje najviše na toliko) i radnik može da pređe na drugu vrstu poslova kod istog poslodavca (tom prilikom se sačinjava novi ugovor o privremenim i povremenim poslovima), ili da promeni poslodavca. U slučaju da je za obavljanje posla za koji se sklapa ugovor potrebno više od 120 dana u okviru kalendarske godine, poslodavac mora sa radnikom da zaključi ugovor o radu.
Osim podataka o poslodavcu i radniku, ugovor o privremenim i povremenim poslovima treba da sadrži i opis posla, radno vreme, mesto obavljanja posla, period na koji se zaključuje ugovor i iznos naknade koju radniku treba da isplati poslodavac, izraženu po radnom satu ili za celokupni period za koji je angažovan. Mogu biti utvrđena i druga prava koja imaju zaposleni (topli obrok, prevoz, dnevnice za službeni put i sl.). Ugovorom može biti predviđeno i pod kojim uslovima poslodavac može da ga otkaže (ako angažovani radnik nekvalitetno obavlja posao, na primer).