Krivični postupak
Dana XX.XX.20XX u 21 sat, prilikom prelaska na pješackom prelazu, ženu mi je udarailo vozilo u kuk i oborilo je na zemlju. Došla je policija i hitna. Ustanovljeno je da nema loma kuka te da su lakše tjelesne povrede. Između ostalog, vozač je priznao da je kriv. Napisana mu je kazna, uzeta izjava i pušten je na slobodu. Prilikom udarca vozač umjesto da zakoči dodao je gas, a tek pri udaru zakočio. Naravno, policija je rekla da se to ne može dokazati i ako ima svjedoka. Jedan od njih sam i ja. Budući da vozač koji je napravio prekršaj nije ni pitao kako je žena koju je udario, već ga nije ni briga, zanima me sljedeće, šta mi je činiti? Želimo da tražimo odštetu. Da li da uzmemo advokata ili ne? Da li policija riješava to ili mi lično moramo?
Poštovani, U skladu sa našim zakonodavstvom, postoje krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, u kom slučaju postupak pokreće javni tužilac i krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi, kada postupak pokreće privatni tužilac, po pravilu oštećeni krivičnim delom. Kada javni tužilac oceni da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, donosi rešenje o odbačaju krivične prijave, u kom slučaju oštećeni ima pravo da pokrene krivični postupak u roku od 8 dana od prijema obaveštenja da je javni tužilac doneo navedeno rešenje. Ukoliko javni tužilac ne obavesti oštećenog, on može da pokrene krivični postupak u roku od 3 meseca od dana donošenja rešenja o Pročitaj više
Ja sam osuđen 2013. godine na dve kazne, jedna u trajanju od jedne godine i jednog meseca, a druga u trajanju od jedne godine. Da li imam pravo na amnestiju? Pošto mi je pravnosnažna presuda bila 2013. godine pa su mi 2014. preinačili u jedinstvenu kaznu u trajanju od 2 godine, da li imam pravo na amnestiju? Unapred zahvalan!
Poštovani, Zakon o amnestiji ("Sl. glasnik RS", br. 107/2012) predviđa da pravo na amnestiju imaju lica koja su pravnosnažno osuđena i koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji premeštaj je radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvo. Važeći Zakon o amnestiji je stupio na snagu 17. novembra 2012. godine. Kako ste Vi pravnosnažno osuđeni 2013. godine, Vi niste obuhvaćeni ovim zakonom i nemate pravo na amnestiju. Maldi Pro Bono Pročitaj više
Dobio sam resenje prvostepenog suda da je optuzni predlog ostecenog odbacen kao neuredan, stim sto ostecei ima pravo zalbe u roku od tri dana,ja vec tri meseca nemam nikakav odgovor interesuje me ako se osteceni zalio na odbacaj resenja da li je sud duzan da me obavesti i dostavi njegovu zalbu kako bi ja uputio odgovor ili ne.Znam da na presudu postoji ova mogucnost, ali nisam siguran da li postoji i kod zalbe na resenje oodbacenom optuznom predlogu.Unapred hvala.I jos me interesuje koji je vremenski rok postupanja drugostepenog suda po zalbi na resenje.
Poštovani, Na osnovu člana 333. Zakona o krivičnom postupku (“Sl. Glasnik RS”, br72/2011,101/2011,121/2012,32/2013,45/2013 i 55/2014) Odmah po prijemu optužnice veće će ispitati da li je optužnica propisno sastavljena (član 332.), pa ako ustanovi da nije, vratiće je tužiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Iz opravdanih razloga, na zahtev tužioca, veće može produžiti ovaj rok. Sud neće dostavljati. Ukoliko oštećeni u tom roku ne ispravi optužni predlog, sud će doneti rešenje o odbacivanju optužnog predloga kao neurednog. Oštećeni ima rok o tri dana na žalbu protiv rešenja suda, ali Vama ta žalba neće biti dostavljana na odgovor. Na osnovu člana Pročitaj više
Zanima me koji je minimalan rok da me pozovu na glavno ročište odnosno koliko pre moram dobiti poziv? Unapred hvala
Poštovani, Kako niste naveli o kakvoj vrsti ročišta je reč, navešćemo Vam dve mogućnosti: - Ukoliko se radi o glavnom ročištu u krivičnom postupku, prema Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), Čl. 355. st. 4, poziv optuženom mora se dostaviti tako da između dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora od deset godina ili teža kazna, vreme za pripremanje odbrane iznosi najmanje petnaest dana. Na zahtev optuženog ili na zahtev tužioca, a po pristanku optuženog, ovi rokovi se Pročitaj više
Poštovani, imam sudjenje za tešku kradju u pokušaju. Javni tužilac je predložio uslovnu osudu 1 godinu na 3 godine proveravanja. Da li će sudija tako postupiti ili može mi izreći kaznu zatvora?
Poštovani,Čl. 8 Zakona o parničnom postupku("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014) kaže da sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane. Odnosno, od slobodne ocene suda zavisi kakvu će presudu doneti bez obzira na predlog javnog tužioca.S Poštovanjem,Mladi Pro Bono Pročitaj više
Moju majku je udario auto na trotoaru jos pre dve godine gde je zadobila teŠke telesne povrede opasne po Život. Počelo je suđenje za utvrđivanje krivice ali o naplati štete koju je moja majka zadobila niko ne pominje pa me zanima šta treba da radim dalje ili da čekam i koliku odštetu mogu da tražim. Nadam se da ce te mi pomoci ,i unapred hvala na odgovoru.
Poštovana, Prema Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) da bi ostvarili naknadu štete potrebno podneti imovinsko pravni zahtev koji je uređen članovima 252 – 260. Imovinsko pravni zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela raspraviće se na predlog ovlašćenog lica u krivičnom postupku ako se time ne bi značajno odugovlačio postupak. Ovaj zahtev se može odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla. Imovinsko pravni zahtev se podnosi organu postupka i to najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom. Dakle, Vaša majka treba da podnese Pročitaj više
Pozdrav. Imam problem tj. jedna muška osoba mi je pretila danas i iznela lične informacije koje zna o meni, moje ime i gde stanujem rekavši da će uskoro da me pronađu njegovi drugari i srede me jer smo imali sitne nesuglasuce na internetu. Mislim da to nije razlog da me kako on kaže srede fizički. Molim vas za savet kako da prijavim to, imam i njegovu poruku i ip adresu.
Poštovani, Ugrožavanje sigurnosti je krivično delo uređeno članom 138. Krivičnog zakonika Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014). Naime, ko ugrozi sigurnost drugog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Krivično delo možete prijaviti policiji ili javnom tužiocu tako što ćete podneti krivičnu pijavu. Više o načinu podnošenja i formi krivične prijave možete pročitati u sledećem Pročitaj više
Poštovani, pre X godina opljačkan mi je stan i ukraden auto. Mladić koji je izvršio delo je uhvaćen i sudi mu se za tešku krađu (204). Ja sam pre mesec dana dobio poziv kao svedok da se pojavim na njegovom glavnom pretresu, što nisam uradio, jer nisam bio upoznat sa novi zakonom a protiv njega nisam dizao privatnu tužbu! Sada mi je stigao novi poziv, a sa njim i kazna od X dinara, jer se kao oštećeni nisam pojavio na pretresu čoveka koji me je opljačkao! Za žalbu imam X dana, a novac i da imam ne bih platio! Da li mi možete pomoći u smislu saveta kako da se izborim sa ovom sumanutom situacijom? Unapred zahvalan
Poštovani, Prema Zakoniku o krivičnom postupku, ukoliko svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, organ postupka može narediti da se svedok prinudno dovede, a sud ga može kazniti novčanom kaznom do 100.000 dinara. Ako svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice odbije bez zakonskog razloga da svedoči, sud ga može kazniti novčano do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može ga još jednom kazniti istom kaznom. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Pitanje: Poštovani, da li sudija može da vrši sudijsku funkciju, odnosno da vodi vodi krivični postupak protiv okrivljenog, ako je protiv postupajućeg sudije pokrenut krivični postupak privatnom krivičnom tužbom, koju je podneo okrivljeni? Da li navedeno predstavlja dovoljan razlog za izuzeće sudije? Pored navedene tužbe, okrivljeni je protiv sudije Disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva podneo disciplinsku prijavu, a priprema i krivičnu prijavu protiv navedene sudije, kako Višem javnom tužilaštvu, tako i Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru! S poštovanjem!
Poštovani, Prema Zakoniku o krivičnom postupku (''Sl. glasnik RS'', br.72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) postoje određene situacije kada dolazi do izuzeća lica koje bi trebalo u konkretnom postupku da vrši sudijsku dužnost. Razlozi za izuzeće su nabrojani zakonom, to su: 1. Ako je sudija oštećen krivičnim delom; 2. Ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena; 3. Ako je sa Pročitaj više
Molim Vas da mi ukažete da li mi treba branilac za poziv koji sam dobio ove nedelje za ZKP član 288 stav 1 “u svojstvu građanina” za policijsku stanicu Novi Beograd radi prikupljanja obaveštenja u vezi zahteva trećeg osnovnog javnog tužilaštva br. KT-xxxx. Ne znam o čemu se radi, pa sam se zabrinuo da li da vodim i advokata u policijsku stanicu? Da li je ovo poziv da ja svedočim protiv nekog, za nekog ili je ovo nešto protiv mene? Pozdrav i zahvalan
Poštovani, Prema članu 288 Zakonika o krivičnom postupku(''Sl. glasnik RS'', br.72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva. Prikupljanje obaveštenja od građana se tradicionalno označava kao informativni razgovor. Iskaz dat na ovaj način nema dokazni značaj, a policija nema mogućnost da građanina tretira kao okrivljenog ili svedoka. Ako policija u toku razgovora uoči da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim dužna je da ga pouči o njegovim pravima i pravu da uzme branioca koji će prisustvovati Pročitaj više