Poštovani, obraćam Vam se informacije radi. Naime, ja i muž smo u braku dve godine. Zbog posla živimo odvojeno, a odmore i slobodne dane provodimo u kući njegovog oca. Suprug planira da podigne stambeni kredit na trideset godina, a ja da podignem potrošacki kredit za učešće, obradu kredita. Takođe ću mu naravno pomagati oko otplate. Sa aspekta šta se sve dešava, mene interesuje, da li bih ja imala neka prava na taj stan, npr. za deset godina ako jednom od nas padne na pamet da se raziđemo. Dece nemamo. Ja sam završila fakultet, on nije, samim tim ja vise zarađujem, ali on ima neke povlastice pošto radi u vojsci, pa će on podići kredit, i stan će biti na njegovo ime. Interesuje me da li postoji mogućnost da se u kupoprodajnom ugovoru naglasi da je stan pola moj? Da li bi to bilo moguće ako bih ja njemu bila solidarni dužnik, i kakva su onda moja prava i obaveze? Ja volim svog supruga. Ali bih volela čisto da vidim kako stoje stvari. Ja i on nemamo imovine na svoje ime. Unapred hvala!

Poštovana,

Prema odredbama Porodičnog zakona (član 171), sva imovina koju supružnici steknu tokom trajanja braka od sredstava stečenih radom je zajednička imovina i smatra se da je upis (u javni registar prava na nepokretnostima- što je obavezan korak u procesu sticanja pravasvojine na nepokretnosti) izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih (…) (član 176 istog Zakona).

Dakle, stan koji nameravate da kupite predstavlja zajedničku imovinu, koja se u bilo kom trenutku, u toku i posle kraja braka, može podeliti tako što će se odrediti tačno koji udeo pripada kome supružniku.

Sa željom da brak bude trajan i uspešan,
Mladi Pro Bono