Poštovani,
Članom 246a Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) inkriminisano je krivično delo neovlašćenog držanja opojnih droga. Osnovni oblik ovog krivičnog dela čini onaj ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge. Propisana je novčana kazna ili zatvor do tri godine, a postoji i mogućnost oslobođenja od kazne. Mogućnost oslobođenja od kazne pred sudom postoji i ako učinilac otkrije od koga nabavlja opojnu drogu.
Članom 286. Zakonika inkriminisano je krivično delo nedozvoljenog postupanja sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom. Osnovni oblik dela čini onaj ko protivno propisima skladišti, drži, prevozi ili preda na prevoz javnim saobraćajnim sredstvom eksplozivni ili lako zapaljivi materijal ili takav materijal sam prenosi koristeći se javnim saobraćajnim sredstvom. Propisana kazna za osnovni oblik dela je novčana ili zatvor do dve godine. Istom kaznom propisano je i kažnjavanje onoga ko nedozvoljeno u prostoriju ili drugi objekat gde se okuplja veći broj ljudi unese eksplozivni ili lako zapaljivi materijal ili ko takav materijal donese na mesto gde je okupljen veći broj ljudi ili gde takvo okupljanje predstoji. Teži oblik ovog krivičnog dela, za koji je propisan zatvor od šest meseci do pet godina, vrši onaj ko u jamu sa metanom ili drugim zapaljivim gasom ili opasnom ugljenom prašinom ili u objekat na naftnom ili gasnom polju unese ili pokuša da unese lako zapaljivu materiju ili druge stvari čije je unošenje u takvu jamu, odnosno objekat zabranjeno, kao i onaj ko se pri ulasku u magacin, skladište ili spremište eksplozivnih sredstava ne pridržava propisanih mera zaštite. Ako je neki od ovih težih oblika učinjen iz nehata, propisana kazna je novčana ili zatvor do tri godine.
Članom 288. Zakonika inkriminisano je teško delo protiv opšte sigurnosti. Ono se sastoji u tome što je usled nekog krivičnog dela … nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili više lica. Budući da nam niste dali preciznije podatke, ne možemo Vam sa sigurnošću reći koji oblik krivičnog dela je u pitanju.
Što se tiče Vašeg navoda da ste saslušani bez prisustva branioca, članom 85. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) propisano je da će se okrivljenom saopštiti i omogućiti da koristi prava iz člana 68. stav 1. ovog zakonika, a ta prava su: da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku; da ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu; da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika; da njegovom saslušanju prisustvuje branilac; da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku; da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka; da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane; da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz; da prikuplja dokaze za svoju odbranu; da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane; da koristi pravna sredstva i pravne lekove; da preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom. Organ postupka je dužan da pre prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravu da ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu, da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika, da njegovom saslušanju prisustvuje branilac i da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka. Okrivljeni će se nakon toga pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama Zakonika. Okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 časa od časa kad je poučen o ovom pravu, osim u slučaju obavezne odbrane. Ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi svoja prava ili izjava okrivljenog o tome da li će uzeti branioca po ličnom izboru nije uneta u zapisnik ili ako je okrivljeni saslušan mimo slučajeva kada se može saslušati bez prisustva branioca ili ako je iskaz okrivljenog dobijen uz primenu mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.
Nažalost, nismo Vam mogli dati precizniji odgovor zbog toga što je Vaše pitanje prilično neprecizno. Ipak se nadamo da ćete i na osnovu ovog odgovora imati više saznanja o delu za koje se teretite i svojim pravima u postupku.
S poštovanjem,
Vaš Mladi Pro Bono