Poštovani,
Zakonom o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, br. 46/1995 i 101/2003) propisan je krug zakonskih naslednika. Pravila o zakonskom nasleđivanju merodavna su u slučaju kada ostavilac nije sačinio testament, ako je testament nepunovažan ili kad testamentom nije odredio pravnu sudbinu celokupne svoje imovine nakon smrti.
Članom 8. ovog zakona, propisano je da, na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleđivanje po osnovu zakona vrši se po naslednim redovima, tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.
Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. U Vašem slučaju, zaostavština Vaše bake biće podeljena već u prvom naslednom redu. Ukoliko supružnik Vaše bake nije živ, ili se ne prihvati nasledstva, jedini naslednici Vaše bake biće Vaš stric i reprezenti Vašeg oca (Vaša braća i sestre, ukoliko ih imate, i Vi) i to tako što će Vaš stric naslediti 50% nasledstva, a reprezenti Vašeg oca će na jednake delove podeliti preostalih 50% bakine zaostavštine. To je propisano članom 10. Zakona o nasleđivanju: ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.
Budući da Vaša majka nije potomak Vaše bake, ona neće biti pozvana na nasleđivanje. Ona jedino može konkurisati na nasledstvo za slučaj da je Vaša baka sačinila punovažan testament i Vašu majku imenovala za (jednog od) naslednika.
S poštovanjem,
Vaš Mladi Pro Bono