Već dve godine provodim po sudovima zbog alimentacije za dete koju otac ne plaća. Trenutni dug je oko XXXXXX dinara, on se ne odaziva na pozive suda ili jednostavno mu poziv nije ni uručen. Svoju imovinu je prepisao na druge, kafić na ženu, auto na sestru… Ne znam šta mogu da uradim, imam advokata ali sve je uzalud jer se on ne pojavljuje, čak ga je policija tražila ali ništa od toga. Plašim se da nećemo ni moći da naplatimo taj dug. Molim vas recite mi da li postoji neki način da se to naplati?

Poštovana,

Analizirali smo Vaše pitanje i molimo da primetite kao što sledi:

1) Otac deteta ne može izbegavanjem sudskih poziva da večno odugovlači utvrđivanje obaveze izdržavanja deteta ili naplatu tako nastalog duga. Ovo je onemogućeno kroz niz pravila parničnog postupka. Pre svega, izbegavanjem poziva ne može da se spreči njegovo dostavljanje, jer čak i ako se na adresi ne zateknu ni pozvano lice ni članovi njegovog domaćinstva, dostavljanje se izvrši pribijanjem pismena na vrata stana, na osnovu člana 140 Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US i 74/2013 – odluka US) (dalje u tekstu: ZPP). Dalje, ako se pozivu jedna strana ne odaziva, sud će doneti presudu samo na osnovu dokaza koje je izvela druga strana. Ako se ovo izbegavanje vrši na samom početku postupka, sud može da donese i presudu zbog izostanka, pod uslovima iz člana 351 ZPP-a. Dakle, ako otac deteta nastavi da izbegava pozive, samo je pitanje vremena kada će sud presuditi u Vašu korist, te bi trebalo da se obratite sudu kako bi ubrzao postupak. Nažalost, zbog stanja u našem pravosuđu, čak i naročitno hitni postupci, kao što je Vaš, mogu da traju i po nekoliko godina.

2) Sudski postupak ne može da traje neograničeno. Na početku svakog postupka sud utvrđuje vremenski okvir njegovog trajanja (obično od jedne do dve godine). Ako je sudija ovaj okvir neopravdano prekoračio, Vi možete da pred sudom u kojem se vodi Vaš postupak podnesete zahtev za izuzeće, zbog sumnje u nepristrasnost, u skladu sa čl. 69 ZPP-a. Disciplinski postupak, u smislu Zakona o sudijama (“Sl. glasnikRS“, br. 116/2008, 58/2009), stranke nisu ovlašćene da pokreću.

3) Sama naplata potraživanja prema ocu deteta zavisi od toga da li je visina izdržavanja koju otac treba da plaća već utvrđena. Na osnovu stanja koje ste opisali u Vašem pitanju, moguće su dve situacije: prva, da je iznos davanja već ranije utvrđen, sporazumno ili sudskom odlukom, a otac deteta odbija da ga plaća; druga, da iznos još nije utvrđen, pa ste pokrenuli tužbu radi izdržavanja deteta. U prvom slučaju, radi se o krivičnom delu iz člana 195 Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013), pa je vođenje tog postupka u nadležnosti javnog tužioca i na samo izvršenje ne možete da bitno utičete. Naravno, pored krivičnog moguće je traženje naplate i u parničnom, odnosno izvršnom postupku.

U drugom slučaju, dug ćete moći da naplatite u izvršnom postupku nakon što se parnični postupak pravosnažno okonča u Vašu korist.

4) Prepisivanje imovine na druge koje pominjete ostaje bez dejstva prema Vama, zato što lice ne može imovinom da dobročino raspolaže tako da onemogući naplatu poverilaca.

Nadamo se da Vam je odgovor bio od pomoći,

S poštovanjem,

eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu