Poštovani, suprug i ja smo u braku 13 godina. Imamo troje maloletne dece. Ja radim u inostranstvu na prekookeanskom brodu i dolazim u Srbiju na svakih šest meseci. Hoćemo da se razvedemo ali mi on preti da će mi braniti da viđam decu dok ne postanu punoletna. Da li možemo da sporazumno rešimo starateljstvo nad decom i kako to zakonski može da funkcioniše s obzirom da sam ja povremeno u inostranstvu? Hvala unapred.

Poštovana,

Brakorazvodna parnica može da se pokrene na dva načina: tužbom ili predlogom za sporazumni razvod braka.  Preporučljiviji i bolji način je tzv. sporazumni razvod braka jer ostavlja veću slobodu i prostor za dogovor supružnicima. Sam predlog mora biti u pismenoj formi a obavezno sadrži pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine ( Porodični zakon član 40 stav 2, Službeni glasnik RS, br. 18/2005). Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedinčkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava ( PZ, član 40 stav 3 Službeni glasnik RS, br. 18/2005). Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava saglasili biste se da sva roditeljska prava ( o čuvanju, vaspitavanju, izdržavanju) i obaveze obavljate prema međusobnom dogovoru. Međutim, sud može da ne prihvati sporazum koji ste postigli  o načinu vršenja roditeljskog prava nakon prestanka braka ako to ne odgovara najboljem interesu dece.

Ako sam brakorazvodni postupak bude pokrenut tužbom za razvod braka sud mora doneti odluku o vršenju roditeljskog prava,  da li će biti reč o samostalnom vršenju roditeljskog prava ili o zajedničkom vršenju roditeljskog prava. Naravno da će sud uzeti u obzir  da ste određeni period u godini dana u inostranstvu, ali to ne znači da će to biti odlučujuća činjenica koja neće dovesti do odluke o  zajedničkom vršenju roditeljskog prava.

Takođe imajte na umu, otac Vaše dece ne može Vam zabraniti da održavate kontakt sa njima.  I u slučaju da sud odluči da jedan od roditelja samostalno vrši roditeljsko pravo sud će u svojoj odluci odrediti način održavanja kontakta sa drugim roditeljem. Drugi roditelj ima pravo ali i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta ( kao takve zakon naročito smatra: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata, promena prebivališta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti) odlučuje  zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo . Sprečavanje kontakta dece i drugog roditelja sankcionisano je i porodičnopravno – najstroža mera je potpuno lišenje roditeljskog prava usled grubog zanemarivanja dužnosti. Takođe prema članu 191 stav 2 Krivičnog zakonika Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr, 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013) lice koje sprečava izvršenje odluke suda o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem ili drugim srodnikom kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dve godine.

S poštovanjem,

 eKlinika  ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu