Poštovani,
Ugovor o doživotnom izdržavanju je strogo formalni pravni posao i sastoji se iz pismenog zaključenja ugovora i overe od strane sudije, što govori o njegovoj važnosti. Zakon navodi kao isključivu obavezu sudije samo njegovo upozorenje primaocu izdržavanja da ta imovina ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Zbog nepostojanja jedinstvene baze o zaključenim ugovorima o doživotnom izdržavanju, pa samim tim i obaveze suda da to i ispita, zloupotrebe su moguće.
Zakon o nasleđivanju zato daje mogućnost davaocu izdržavanja da svoje pravo iz ugovora obezbedi upisom u javnoj knjizi ( Sl. glasnik RS 45/95) u vidu zabeležbe. Upisom Vaša prava postaju sigurna i transparentna jer se smatra da onaj ko nije ispitao stanje nepokretnosti u zemljišnim knjigama ne može se pozivati na svoju savesnost.
Takođe, sudska praksa ispravno stoji na stanovištu da ugovor koji ispunjava sve zakonom propisane formalne uslove proizvodi pravna dejstva tako da kasnije zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju neće biti valjan pravni osnov za sticanje prava svojine, ako je davalac izdržavanja iz drugog ugovora znao za postojanje ranijeg ugovora o doživotnom izdržavanju. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 2012/97 od 14. maja 1997. godine)
Iako je pravna maksima prvi u vremenu prvi u pravu, topla preporuka je da Vaša prava zaštitite upisom u javne knjige.
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu