Poštovani,
Ostavinski postupak po pravilu pokreće nadležni sud po službenoj dužnosti, nakon sto sazna za činjenicu smrti (nadležno matično odeljenje mu dostavlja smrtovnicu). Međutim, moguće je ( kao u Vašem slučaju) da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Pod nadležnim sudom podrazumeva se sud u kome je ostavilac imao mesto prebivališta i/ili nepokretnu imovinu, dakle mesno nadležan sud za teritoriju na kojoj je živeo Vaš deda tj. pradeda, odnosno teritoriju na kojoj se nalazi imovina povodom koje smatrate da možete da konkurišete za nasleđe. Da biste pokrenuli ostavinski postupak neophodno je da nadležnom sudu podnesete predlog za pokretanje ostavinskog postupka. Za sastavljaje predloga za pokretanje ostavinskog postupka možete se obratiti službama za besplatnu pravnu edukacija organizovanim pri lokalnim samoupravama ili advokatu, a u većni osnovnih sudova (u čijoj se nadležnosti nalazi vođenje ostavinskih postupaka) postoje unapred pripremljeni formulari predloga koje je potrebno samo popuniti podacima o ostaviocu i imovini. Nakon što se pokrene ostavinski postupak ostavnski sud će zakazati ročište na koje se pozivaju potencijalni naslednici odnosno Vi i sva lica koja eventualnu pretenduju na nasleđe, a da Vi možda za njih i ne znate (recimo niste naveli da li je Vaš pradeda imao braće ili sestara).
Svi zakonski naslednici se grupišu u nasledne redove. Između naslednih redova postoji princip isključivosti i sledoreda, tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Član 9. Zakona o nasleđivanju predviđa da prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. U članu 10. istog zakona stoji da: Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka. Upravo ova zakonska odredba Vama daje pravo nasleđa zaostavštine kako Vašeg dede tako i pradede.
Neophodno je naznačiti razliku Vas i Vaše majke kao naslednika u odnosu na različite ostavioce. U odnosu na Vašeg oca Vi i Vaša majka spadate u prvi naslendi red, te nasleđujete svako po ½ zaostavštine Vašeg oca. Međutim, kada su u pitanju Vaš deda i pradeda, tu se Vi javljate kao jedini naslenik te nasleđujete 1/1 njihove zaostavštine.
S poštovanjem,
eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu