Suprug i ja smo odlučili da se sporazumno razvedemo. Imamo sina od tri godine, ne živimo zajedno već dve godine. Ja živim sa sinom kod mojih roditelja, a on živi sam. U odličnim smo odnosima, viđamo se svakodnevno. Želeli bi smo da se zajednički staramo o njemu. Ja sam student i ne radim, a on trenutno nije zaposlen. Našem sinu nista ne nedostaje jer suprug obezbeđuje novac za sve što njemu treba kao i njegovo izdržavanje, a i naši roditelji nam dosta pomažu. Zanima me da li je to, što oboje nismo zaposleni, problem za razvod? Kako na to reaguje socijalna služba, da li mogu da nam oduzmu dete? Da li dete moze da ostane da živi sa mnom?

Poštovana,

Sporazumni razvod je način prestanka braka u situaciji kada su supružnici saglasni da brak prestane te mogu i žele da postignu sporazum o određenim pitanjima koja se tiču zajedničke imovine i staranja o detetu. Uloga suda u ovom slučaju je najviše kontrolnog karaktera u pogledu zaštite prava i interesa deteta, ali se on neće mešati u odluke supružnika koje se odnose na sam razvod braka i deobu zajedničke imovine.

Sporazum o razvodu braka mora obavezno biti u pismenoj formi, obavezno mora sadržati pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Članom 48. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, br. 72/2011) kao sud nadležan za bračne sporove navodi se, pored suda opšte mesne nadležnosti, sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

Sporazum o vršenju roditeljskog prava može biti u obliku zajedničkog ili samostalnog vršenja roditeljskog prava. Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji se pismeno saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem u najboljem interesu deteta. Istim sporazumom će odrediti šta će se smatrati prebivalištem deteta. Ukoliko se supružnici dogovore da će jedan od njih samostalno vršiti roditeljsko pravo sporazum mora da sadrži kom roditelju se poverava dete, visinu izdržavanja koje će plaćati drugi roditelj i način održavanja ličnih odnosa deteta i drugog roditelja. U svakom slučaju, sud će uvek proveravati da li je sporazum roditelja u najboljem interesu deteta, pa ako zaključi da nije, buduće odnose između roditelja i deteta može drugačije urediti.  Ovo pitanje je regulisano Porodičnim zakonom, član 40. (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 – dr. zakon).

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)