Molim vas da mi objasnite kako bi se odredio iznos nužnog dela, ukoliko je zakonski ustanovljeno da je isplata nužnog dela primerena, u sledecem slučaju: moj pokojni brat ostavio je testament u kome svu svoju imovinu ostavio odraslom pedesetogodisnjem finasijski samostalnom detetu nase pokojne sestre pri cemu mene i jos zivu sestru nije pomenuo u testamentu. Nas dve živimo nesamostalno, u zajednici sa svojom decom od koje finansijki zavisimo.

Poštovana,

pod nužnim delom ZAKON O NALSEĐIVANJU (‘’Sl. Glasnik RS’’, 46/1995 i 101/2003) smatra, deo zaostavštine kojom zaveštalac ne može raspolagati, odnosno deo koji pripada najbližim pripadnicima njegove porodice uprokos drugačijoj ostaviočevoj nameri koja može biti izražena kroz testament. Dalje u čl.  40 ZAKONA O NALSEĐIVANJU propisano je da nužni deo potomaka, usvojenika i ostaviočevog bračnog druga je polovima, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakome od njih pripao po zakonskom nasleđivanju. Dakle, ako Vaš brat nije imao potomaka, ni usvojenike, niti je bio u braku u trenutku smrti, Vi imate pravo na nužni deo koji čini  1/3 zakonskog dela, a što u Vašem slučaju čini 1/9 onoga što je predmet ostaviočevog testamenta, odnosno njegove imovine. Toliko isto pripada i Vašoj sestri.

Sama vrednost nužnog dela se dobija tako što se veličina nužnog dela, izražena razlomkom, množi određenom računarskom masom. Prema čl. 48 ZAKONA O NALSEĐIVANJU ta računarska masa se dobija na sledeći način:

-najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim testamentarnim raspolaganjima, svim potraživanjima osim onima koja su očigledno nenaplativa.

-Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i i iznos troškova popisa i precene zaostavštine i uobičajnih troškova njegove sahrane.

-Zatim se tako utvrđena vrednosti sabira sa vrednošću svih poklona koje je ostavilac učinio nekom licu iz kruga zakonskih nalsednika, kao i poklona koji su učinjeni bilo kojem licu u poslednjoj godini života  i tako se dobija ta računarska masa.

Ukoliko je ostavinski postupak završen Vi ćete svoje pravo  na nužni deo ostvariti tako što ćete pokrenuti parnični postupak podnešenjem tužbe za isplatu novčanog potraživanja protiv testamentarnog naslednika, pri čemu rok za podnošenje tužbe iznosi 3 godine od proglašenja testamenta.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

(Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“)