Imam 24 godine, apsolvent sam na fakultetu sa jos 4 ispita do kraja studija. Živim sa nezaposlenom majkom i babom, i do septembra sam primao od oca alimentaciju. Sad je već novembar i drugi mesec je kako mi ne šalje novac uz izgovor da je zatvorio firmu koju je držao kao preduzetnik i da nema odakle više da mi plaća alimentaciju, jer ni sam nema primanja. Budući da je to bila firma sportskog karaktera vrlo je verovatno je da promenio samo prostor koji iznajmljuje a da i dalje radi. Budući da sam uz pomoć prijatelja uspeo da nadjem u agenciji za privredne registre da je firma i dalje aktuelna. Sumnju mi budi i to što me je otac iz naših razgovora požurivao što pre da diplomiram, i jer on neće moći da plaća još dugo. Ja sam od oca alimentaciju koju sam koristio do septembra dobio pravosnaznom presudom još 2007. godine u iznosu od 8000rsd to je tad bilo oko 100eur, a zbog sve težeg života zadnjih par meseci je otac slao umesto 8000rsd 10000rsd da bi sad u septembru presekao slanje pod gore pomenutim izgovorom. Isao sam na razgovor kod opstinskog pravnika i ona mi je napisala predlog za izvršenje sudu da mu se popiše imovina i isplati alimentacija. Postoji li jos nešto što bih ja mogao da uradim kako bih ubrzao napaltu potraživanja? Možda da ga pozovem na odgovornost po krivičnom zakoniku čl 195? Iskreno da kažem vrlo sam razočaran što ovo moram da radim, čak sam i prinudjen da jurim bilo kakav posao preko omladinske zadruge kako bih mojoj majci i sebi obezbedio koliko toliko da preživimo jer smo trenutno spali na babinu penziju od 15000rsd. Inace firma koju je otac zatvorio je stečena u braku sa mojom majkom a moja majka nije htela da mu podeli i da traži svoj deo, već su imali usmeni dogovor nakon razvoda da on meni plaća alimentaciju a da ga ona ne dira. Očigledno je sve to palo u vodu nakon sto se dotični oženio opet i dobio decu tako da sam ja sada otpisan i ako po zakonu to nije dozvoljeno. Svaki savet je dobro došao.

Poštovani,

Pitanje alimentacije, odnosno izdržavanja, u Vašem slučaju, je zakonski uredjeno Članom 155. Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011) koji u Stavu 2. kaže da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. Način određivanja, način isplaćivanja i visina izdržavanja su regulisani Članovima 161. i 162. Porodičnog zakona, i to tako da se izdržavanje određuje, po pravilu, u novcu (a može i na drugi način), u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, ali tako da ne bude manje od 15%, niti veće od 50% mesečnih primanja davaoca izdržavanja. Takođe, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Kriterijumi za određivanje izdržavanje predviđeni su u Članu 160. Porodičnog zakona, koji predviđa da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Što se tiče načina na koji biste mogli da dodjete do svojih potraživanja, imate mogućnost krivičnog gonjenja dužnika izdržavanja, koje započinjete podizanjem krivične prijave za delo Nedavanje izdržavanja iz Člana 195. Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS”, broj 85/2005, 88/2005-ispr. 107/2005-ispr. 72/2009, 111/2009 i 121/2012). Uslovi za postojanje tog dela su da postoji pravnosnažna sudska odluka o tom pitanju, da postoji dugovanje davaoca izdržavanja, kao i da nije bilo opravdanih razloga za to da dužnik ne daje izdržavanje.

Još jedna mogućnost postoji ukoliko je brak razveden sporazumom o razvodu. Takva presuda, iako pravnosnažna, može se pobijati, u delu koji se ne odnosi na sam razvod braka (Porodični zakon Član 227. (“Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011)), što znači da bi moglo da se ponovo raspravlja o zajedničkoj imovini supružnika. Uslov za to je da je sporazum zaključen pod prinudom ili u zabludi jedne od stranaka. Dakle, ako smatrate da firma u vlasništvu Vašeg oca i dalje postoji, i posluje, kao i da ima odredjenu vrednost, možete pokušati ovim putem.

E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu