Poštovani,
Članom 30. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) propisano je da se za pokušaj kažnjava istom kaznom kao i za dovršeno krivično delo, ili ublaženom kaznom. Budući da iz Vašeg pitanja ne možemo sa sigurnošću zaključiti da li je reč o pokušaju krivičnog dela ubistva ili teškog ubistva (zbog postojanja neke od kvalifikatornih okolnosti), mi ćemo Vas uputiti na član 57. Zakonika, kojim su propisane granice ublažavanja kazne. Prema tim odredbama, ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili više godina, kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora, a ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet godina, kazna se može ublažiti do tri godine zatvora.
Pitanje „odštete“, odnosno nematerijalne štete regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, “Službeni list SRJ”, br. 31/93 i “Službeni list SCG”, br. 1/2003). Članom 200. tog zakona propisano je da će sud, za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdavaju, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Na osnovu ovih kriterijuma sud će odrediti visinu novčane naknade materijalne štete. Što se tiče učešća svakog od izvršilaca krivičnog dela u njenoj naknadi, članovima 206. i 208. Zakona o obligacionim odnosimima propisao je sledeće: za štetu koju je prouzrokovalo više lica zajedno, svi učesnici odgovaraju solidarno. Podstrekač i pomagač, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima. Solidarni dužnik koji isplati više nego što iznosi njegov udeo u šteti, može tražiti od svakog od ostalih dužnika da mu naknadi ono što je platio za njega. Koliko iznosi udeo svakog pojedinog dužnika sud određuje s obzirom na težinu njegove krivice i težinu posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja. U slučaju nemogućnosti da se utvrde udeli dužnika, na svakog pada jednak deo, osim ako pravičnost zahteva da se u konkretnom slučaju drukčije odluči. Dakle, sud će odrediti koji je udeo svakog od lica u šteti koja je prouzrokovana, a ako ne bude uspeo da odredi udele izvršilaca ili ako pravičnost zahteva da se postupi drugačije dosudiće da su svi od izvršilaca dužni da naknade štetu podeljenu na jednake delove. Najzad, sud će voditi računa i o doprinosu oštećenog nastupeloj šteti. Naime, prema članu 205. a u vezi sa članom 193. Zakona o obligacionim odnosima, oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu, a kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.
S poštovanjem,
Vaš Mladi ProBono