Poštovani,
Ovde se postavljaju dva pitanja. Jedno: KAKO nasleđujete? Drugo: ŠTA nasleđujete?
Što se tiče prvog pitanja (KAKO), Vi predstavljate UNIVERZALNOG SUKCESORA svoga oca kao ostavioca (član 1 Zakona o nasleđivanju). Vi „stupate“ u njegovu „pravnu ulogu“ u onom obimu u kojem ga nasleđujete. Tu postoji nekoliko situacija:
- Testamentarno nasleđivanje (ako ima testamenta)
Ako postoji testament, Vi nasleđujete prava i obaveze koje se navode u testamentu. To može biti procenat zaostavštine ili pojedinačno određena prava ili stvari (član 114 ZON). Na primer, zaveštao vam je stan ili mašinu za obradu metala).
- Zakonsko nasleđivanje (ako nema testamenta)
Ako nema testament Vi nasleđujete po sili zakona. Zakonski nasledni deo bi iznosio srazmeran deo zaostavštine (posle namirenja poverioca i troškova ostavinskog postupka) u odnosu na broj naslednika u tom naslednom redu (članovi 8-21 Zakona o nasleđivanju). To znači, na primer, ako su Vašeg oca nadživeli žena i dva potomka (prvi nasledni red, član 9 ZON), Vaš zakonski nasledni deo bi, kao jednog od potomaka, iznosio trećinu zaostavštine.
- Nužni deo
U slučaju da je ostavilac raspolagao imovinom na Vašu štetu (recimo sve je ostavio nekom udruženju ili drugom potomku) ili je rasprodao i poklonio imovinu za života Vi i dalje imate pravo na „nužni deo“. Nužni deo (u prvom naslednom redu – bračni drug i potomci ostavioca) je polovina zakonskog naslednog dela (članovi 40, 41 i 42 Zakona o nasleđivanju). To znači, na primer, ako su vašeg oca nadživeli žena i dva potomka, Vaš zakonski nasledni deo bi, kao jednog od potomaka, iznosio trećinu zaostavštine. To bi značilo da je Vaš “nužni deo” jedna šestina zaostavštine (članovi 48 i 49 ZON-a). Vi možete tužiti kupca, poklonoprimca ili legatara za Vaš nužni deo. U slučaju da je Vaš otac sklopio ugovor o doživotnom izdržavanju (član 194 i član 195 ZON-a) imovina koja je predmet takvog ugovora NE ULAZI U ZAOSTAVŠTINU i ne može služiti za namirenje nužnog dela.
- Nedostojnost za nasleđivanje
Ako ste se na neki način učinili nedostojnim za nasleđivanje, recimo sakrili ili uništili testament (članovi 8 i 9 Zakona o nasleđivanju) gubite pravo na nasledstvo. Ovo uključuje sve oblike nasleđivanja, kao i nužni deo.
Pod pretpostavkom da ste jedini naslednik (kako zakonski, tako i testamentarni) Vi stupate na mesto ostavioca kao UNIVERZALNI SUKCESOR (član 1 ZON-a). Nasleđujete sva njegova prava, osim nekih koja su isključivo vezana za njegovu ličnost, recimo članstvo u nekom sportskom društvu. Nasleđujete sve njegove obaveze, osim, opet, onih koja su isključivo vezana za njegovu ličnost, do visine nasleđenog dela (član 222 ZON-a) Tako da ako su dugovi veći od imovine, Vi ste dužni njegovim poveriocima SAMO onoliko koliko ste nasledili (nasleđujete samo neimovinska prava).
Sad dolazimo do drugog pitanja, a to je ŠTA nasleđujete?
Kada kažete da je bio “suvlasnik” preduzeća, to može značiti više stvari. U pitanju je PRAVNO LICE nad kojim se ne može imati pravo svojine kao da je u pitanju fizička stvar ili neko pravo (osim kada je u pitanju „sopstveno preduzeće“ što, pretpostavljam, ovde nije slučaj).
- Ortačko društvo (članovi 93-124 Zakona o privrednim društvima)
Ovo je oblik preduzeća koje nastaje ugovorom između dva ili više lica i u kome je ličnost ortaka od velikog značaja. U ovakvom preduzeću ortaci odgovaraju NEOGRANIČENO svojom imovinom. Svaki ortak unosi neku imovinu u ortakluk. To mogu biti novac, oruđe, nekretnine, znanje itd. Isto tako, za prenos ortačkog udela na neko drugo lice ili povlačenje udela zahteva SAGLASNOST svih ortaka. Ugovorom ili osnivačkim aktom može se urediti da ortački udeo prelazi na druge ortake smrću ili istupanjem ortaka iz ortačkog društva.
Član 119 Zakona o privrednim društvima bavi se odnosom naslednika i ortačkog drušva:
U slučaju smrti ortaka, udeo ortaka se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka.
Ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, a naslednici se sa time ne saglase, udeo ortaka se raspoređuje srazmerno na preostale ortake.
Ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, naslednici se sa time mogu saglasiti tako da stupe na mesto preminulog ortaka ili da zahtevaju 7da ortačko društvo promeni pravnu formu u komanditno društvo, a da oni steknu status komanditora.
Ako naslednici zahtevaju da ortačko društvo promeni pravnu formu u komanditno društvo u skladu sa stavom 3. ovog člana, a preostali ortaci društva to odbiju, naslednici stupaju na mesto preminulog ortaka i mogu istupiti iz društva u skladu sa odredbama ovog zakona o istupanju ortaka.
Ako naslednici istupe iz društva u skladu sa stavom 4. ovog člana, oni odgovaraju za do tada nastale obaveze društva po propisima koji uređuju odgovornost naslednika za dugove ostavioca.
Ugovorom o osnivanju može se ugovoriti visina udela u dobiti za komanditore, u slučaju nastavljanja društva sa naslednicima i promene pravne forme društva u komanditno društvo, koja može biti različita od visine udela u dobiti koju je ostavilac imao kao ortak.
Dakle Vaša prava vezana za firmu zavise od osnivačkog akta (ugovora o osnivanju) i Vašeg odnosa sa ostalim ortacima.
Komanditno društvo (članovi 125-138 Zakona o privrednim društvima) je u suštini ortačko drušvo koje poznaje dve klase ortaka. Ne razlikuje se dovoljno od ortačkog društva da bi za Vaše pitanje imalo značaj.
- Društvo sa ograničenom odgovornošću – D.O.O (članovi 139-244 Zakona o privrednim društvima)
Kod ovakvih preduzeća, ulog i preduzeće su ODVOJENI. Vi kao univerzalni sukcesor bi nasledili udeo vašeg oca – ostavioca (član 172 ZOPD) ali ne i njegov položaj u firmi. Ako je bio direktor, onda skupština bira novog direktora kao da je ovaj podneo ostavku.
Član društva po osnovu udela ima sledeća prava: pravo glasa u skupštini, pravo na učešće u dobiti društva,pravo na učešće u likvidacionom ostatku i druga prava predviđena Zakonom o privrednim društvima (član 152).
VI možete slobodno raspolagati svojim delom (član 160 ZOPD), jedino što ostali deoničari imaju PRAVO PREČE KUPOVINE (član 161 ZOPD), pa bi ste prvo morali njima da ponudite po razumnoj ceni. Ako odbiju, možete prodati bilo kome.
Ostali članovi društva mogu od vas PRINUDNO OTKUPITI vaš udeo (član 173 ZOPD), ako je tako određeno statutom:
Osnivačkim aktom može se predvideti pravo društva ili jednog ili više članova društva da u roku od šest meseci od smrti člana društva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije naslednika preminulog člana društva kao članova društva u skladu sa zakonom o registraciji, donesu odluku o prinudnom otkupu udela od njegovih naslednika.
Ako je pravo na prinudni otkup utvrđeno u korist društva, odluku iz stava 1. ovog člana donosi skupština običnom većinom glasova svih članova društva, pri čemu se za potrebe računanja kvoruma ne uračunava udeo preminulog člana, osim ako je osnivačkim aktom određena veća većina.
Ako je pravo na prinudni otkup utvrđeno u korist jednog ili više članova, taj član odnosno članovi u obavezi su da društvo u roku iz stava 1. ovog člana obaveste pisanim putem o vršenju tog prava.
Direktor je dužan da odluku iz stava 2. ovog člana odnosno obaveštenje iz stava 3. ovog člana odmah dostavi registru privrednih subjekata radi zabeležbe vršenja prava na prinudni otkup u tom registru.
Od dana upisa zabeležbe iz stava 4. ovog člana pa do dana isplate naknade za udeo naslednici preminulog člana ne mogu vršiti pravo glasa u skupštini.
Za prinudni otkup dobili biste, naravno naknadu (član 174 ZOPD).
- Akcionarsko društvo – A.D. (članovi 245-477 Zakona o privrednim društvima)
Vi nasleđujete akcije koji predstavljaju imovinu ostavioca (vašeg oca). To znači da imate pravo na dividende (udeo u profitu) i mesto u skupštini akcionara (ako nisu preferencijalne akcije), a možete i akcije progadi (kao hartije od vrednosti). Ako imate kontrolni udeo akcija, odnosno 51% ili dve trećine imate (zavisi od ustrojenja skupštine) imate i mogućnost odlučivanja i upravljanja preduzećem. Vi međutim, kao i kod DOO ne nasleđuejte poziciju ostavioca kao organa u preduzeću (ako je imao takvu poziciju). Dakle ako je ostavioc bio direktor u preduzeću, Vi ne stupate na njegovo mesto (bar ne po sili zakona). Vi ste „samo“ još jedan akcionar. Zavisi i od toga kakve vrsta akcija imate.
Zaključak:
Vi svakako treba da pokrenete ostavinski postupak da bi se utvrdilo iz čega se sastoji zaostavština i šta čini vaše „nasledstvo“. Potom, u zavisnosti od oblika preduzeća i Vašeg odnosa sa ostalim „suvlasnicima“ (ortacima, deoničarima ili akcionarima) pokrenete parnični postupak (tužba).
Mladi Pro Bono