Moja se ćerka zabavljala s mladićem s kojim je ostala u drugom stanju, nakon čega se on počeo povlačiti i po duže vreme se ne javlja. Što se bliži vreme porodjaja, on se sve češće javlja sa provokativnim i delimično pretećim zahtevima kao na primer da želi DNK analizu pa ako se ustanovi da je dete njegovo onda će da traži da viđa dete i slično. Napominjem da je od nas roditelja imao svo dužno poštovanje, čak je s nama i o našem trošku proletos išao na more i u posetu manastira Ostrog. Ćerka je sada u devetom mesecu i ocekujemo da se porodi. Zanima me pošto se on definitivno izjasnio da neće da se ženi, kakva su uopšte njegova prava. Da li ćerka po rođenju deteta ima prava da u bolnici navede da je otac deteta N.N. lice? Kakva su njegova prava s obzirom da se 9 meseci nije pojavljivao ni da pita kako joj je i da li joj nešto treba, a i kad bi neku poruku poslao samo bi joj stvorio uznemirenje i duševni nemir i pritisak?

Poštovani,

 

Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije matičar je dužan da pouči majku deteta o njenom pravu da imenuje muškarca koga smatra ocem deteta ( Porodični zakon, član 308 stav 1, Sl. glasnik RS, br 18/05). Dakle, to nije njena obaveza.

Međutim ukoliko se odluči da imenuje muškarca koga smatra ocem deteta, matičar je dužan da pozove tog muškarca da u roku od 30 dana da izjavu o priznanju očinstva; ako on ne da nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta, matičar je dužan da majku pouči o njenom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.  ( Porodični zakon, član 308 stav 2 i stav 3, Sl. glasnik RS, br 18/05).

Prema našem porodičnom zakonodavstvu jedina zakonska pretpostavka je da se ocem deteta koje je rođeno u braku smatra muž majke deteta; ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravosnažnom sudskom presudom.  (Porodični Zakon, član 45, Sl. glasnik RS, br 18/05 ). Dotična osoba se može posle izvesnog peroda odlučiti da prizna očinstvo. Međutim,  pored izjave o priznanju očinstva pred nadležnim organom ( matičarem, organom starateljstva ili sudom) mora postojati i izjava o saglasnosti sa priznanjem očinstva kojom se majka deteta saglašava ( pretpostavke koje treba da budu ispunjene su da je reč o osobi starijoj od 16. godina i da je sposobna za rasuđivanje).

Ukoliko ne bude dobio saglasnost majke deteta, muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi utvrđivanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem očinstva nije saglasila majka a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.  ( PZ, član 251 stav 3, Sl. glasnik RS, br 18/05)

U našoj sudskoj praksi kao dokazno sredstvo za utvrđivanje očinstva koristi se metod ispitivanja DNK otisaka.

Presudom kojom bi se utvrdilo očinstvo deteta, sud mora da odluči i o vršenju roditeljskog prava, a može da odluči i o lišenju roditeljskog prava i o merama zaštite od nasilja u porodici ( PZ, član 260 Sl. glasnik RS, br 18/05). Ukoliko sud odluči da majka deteta samostalno vrši roditeljsko pravo, otac deteta će imati pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno  ( PZ, član 78 stav 3, Sl. glasnik RS, br 18/05 )

 

S poštovanjem,

 

 eKlinika  ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu