Poštovani, u braku sam sa bivšim zavisnikom, koji se ponovo vratio drogama. Htela bih da se razvedem, ali me muči pitanje imovine. Ja sam pre braka sa njim imala svoj stan, koji sam nasledila od bake. U toku braka sam ga prodala da bih vratila njegove dugove i vratili smo se kod njegove majke da živimo, i u taj stan sam uložila novac i sve potrošila u zajednici sa njima. Taj stan se vodi na njegovu majku koja je posle smrti njegovog oca bez ostavinske rasprave prevela stan na sebe, jer je moj suprug bio maloletan. Moje pitanje je da li on može da traži na ostavinskoj raspravi svoj deo stana i da li ja i naše dvoje dece prilikom razvoda možemo da dobijemo neki deo novca da bismo se obezbedili za neku nekretninu. Nadam se da sam bila jasna i izvinjavam se opširnosti. Hvala unapred na odgovoru.

Poštovana,

Prema zakonskom imovinskom režimu razlikuju se posebna i zajednička imovina supružnika. U članu 171. Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 18/2005 i 72/2011- dr. zakon)  navodi se da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku čini njihovu zajedničku imovinu.

Dakle, u zajedničku imovinu spadaju: plate, naknade, honorari, penzija, prihodi od zajedničke imovine, otpremnina, imovina stečena igrama na sreću, stvari nastale radom u kući, stvari kupljene od zajedničke imovine, imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine (autorskih, pronalazačkih prava),  imovina stečena po ugovoru o doživotnom izdržavanju.

A prema članu 168. Porodičnog zakona u posebnu imovinu ulaze:

(1) Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.

(2) Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Vlasnici zajedničke imovine ste i Vi i Vaš muž podjednako i ne možete ništa uraditi sa svojim delom dok se ne obavi deoba imovine. Deoba zajedničke imovine je ustvari utvrđivanje udela supružnika u zajedničkoj imovini. To se može obaviti i u toku trajanja samog braka, a i nakon njegovog prestanka, a može biti utvrđena sporazumno ili sudskim putem. Smatra se da su udeli supružnika jednaki, ali svaki supružnik ima pravo da dokaže da je njegov udeo veći(u zavisnosti od visine prihoda, vođenja domaćinstva, staranje o deci, imovini i drugih okolnosti).

Što se tiče posebne imovine svaki supružnik slobodno upravlja i raspolaže istom, što znači da kada bi Vaš suprug dobio određeni deo stana(što može uraditi uz pomoć  zahteva za pokretanje ostavniskog postupka),to spada u njegovu posebnu imovinu i Vi nemate prava na svoj deo u tom slučaju.

S obzirom na Vaša ulaganja u stan, mogu Vam od koristi biti odredbe člana 170. Porodičnog zakona.

(1) Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.

(2) Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

Dakle, ukoliko se odlučite za razvod, jedina imovina koja pripada Vama jeste udeo iz zajedničke imovine i eventualno udeo suprugove posebne imovine, ukoliko dokažete da su Vaša ulaganja dovela do povećanja vrednosti te imovine. Takođe Vama pripadaju Vaše stvari za ličnu upotrebu, a stvari namenjene detetu pripadaju supružniku koji vrši roditeljsko pravo(to se ne uračunava u njegov udeo iz zajedničke imovine).

E-klinika Pravnog fakulteta