Rođena sam 1943. godine. Moja majka je umrla kada sam imala 2 godine. Posle par godina moj otac se oženio rođenom mlađom sestrom moje pokojne majke. Iz tog braka rodio se moj brat. Znači imamo istog oca, a majke su nam rođene sestre. Iz toga proilazi da su nam i sve babe i dede iste osobe. Ja i ne pamtim svoju majku jer sam bila veoma mala. Otac je umro 1995. godine, i tada smo moj brat i ja nasledili po 1/2 njegovog dela jer se majka odrekla svog dela. Pre 3 meseca i majka je umrla. Na ostavinskoj raspravi sudija je rekla da ja nemam uopšte pravo na bilo šta jer nemam papir o usvojenju ili izjavu majke da njenu imovinu treba opet deliti 1/2 – 1/2. Mi smo 68 godina živeli kao sve ostale porodice, nije niko od nas mislio da sam ja uljez, ili da treba mene “registrovati“ kao stranu osobu u familiji, ili da me treba zvanicno usvojiti. Molim Vas, odgovorite mi ko je i gde pogrešio, ako je pogrešio. Kakav sam ja pravni status imala tolike godine, a da moj otac i majka nisu ni znali? Šta su trebali da preduzmu u moju zaštitu?

Poštovana,

Zakon o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) propisuje krug zakonskih nalsednika. Ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleđuje se po naslednim redovima. Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Vaš otac i tetka koja Vas je očuvala su propustili da izvrše usvojenje zbog čega Vi sada pred licem zakona ne uživate ista prava kao i Vaš polubrat. Ovakva situacija je mogla da se izbegne usvojenjem od strane Vaše tetke, ili njenim testamentarnim zaveštanjem. Ukoliko postoji saglasnost brata i Vas oko ovog pitanja, deo imovine brat Vam može pokloniti ugovorom o poklonu.

 

Mladi Pro Bono