Poštovana,
Uslovni otpust je institut Opšteg dela Krivičnog prava i sud pravo na uslovni otpust izvodi iz razloga propisanih zakonom. Osuđeni traži uslovni otpust molbom, a sud u svakom pojedinačnom slučaju ispituje da li su ispunjeni uslovi za uvažavanje molbe.
Član 46 stav 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012) propisuje da će osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti. Član 46 stav 2. propisuje da sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama. Takođe, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu (član 46 stav 4.).
Srdačno,
MLADI PRO BONO