Poštovani,
prema odredbi člana 179. st. 9. Zakona o radu, poslodavac ima mogucnost otkaza ugovora o radu u slučaju da zbog tehnoloških, ekonomskih, organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
U tom slučaju, poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih. Odredbom člana 155. Zakona o radu, taksativno su nabrojani elementi koje program mora da sadrži. Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.
U Vašem slučaju, sporno je pitanje iz kog razloga je poslodavac u rešenju o otkazu kao razlog naveo smanjenje obima posla, a ne prestanak potrebe za konkretnim poslom. Budući da su oba razloga propisana istim stavom člana 179. Zakona o radu, moguće da je doslo do slučajne greške poslodavca. Zakon predviđa mogućnost pokretanja radnog spora pred nadležnim sudom( spor o zakonitosti), kada sud ocenjuje zakonitost donesenog rešenja sa stanovišta propisa koji su važili u vreme njegovog donošenja. Međutim, tužba se podnosi u roku od 90 dana, a rok počinje da teče od dana dostavljanja rešenja. Rok je prekluzivan, njegovim propuštanjem gubi se pravo na tužbu.
Pretpostavljam da ste upoznati da poslodavac ne moze na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 6 meseci od dana prestanka radnog odnosa, kada je reč o prestanku usled smanjenja obima posla ili prestanka potrebe za istim, a ako pre isteka roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
S poštovanjem
Mladi Pro bono