Poštovani,
Važeći Zakon o Krivičnom postupku poznaje institut vanrednih pravnih lekova, koji obuhvata zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti.
U prvom slučaju, krivični postupak koji je završen pravnosnažnom presudom ponavlja se na zahtev ovlašćenog lica, a to su stranke i branilac. Posle smrti okrivljenoga zahtev može podneti javni tužilac, kao i još neka lica( njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, srodnici po krvi u pravoj liniji, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj). U zahtevu se obavezno mora navesti razlog na osnovu koga se traži ponavljanje, kao i činjenice koje to potkrepljuju.
Odredbom člana 473. Zakona o Krivičnom postupku navode se razlozi za ponavljanje krivičnog postupka:
Krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti samo u korist okrivljenog:
1) ako je presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog;
2) ako je do presude došlo usled krivičnog dela javnog tužioca, sudije, sudije-porotnika ili lica koje je preduzimalo dokazne radnje;
3) ako se iznesu nove činjenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa ranijim činjenicama ili dokazima mogu dovesti do odbijanja optužbe ili oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu;
4) ako je za isto delo više puta suđen ili ako je sa više lica osuđen za isto delo koje je moglo učiniti samo jedno lice ili neka od njih;
5) ako se u slučaju osude za produženo krivično delo ili za drugo krivično delo koje po zakonu obuhvata više istovrsnih ili više raznovrsnih radnji iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji ukazuju da nije učinio radnju koja je obuhvaćena delom iz osude, a postojanje ovih činjenica bi dovelo do primene blažeg zakona ili bi bitno uticalo na odmeravanje kazne;
6) ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora ili sud za njih nije znao iako su postojali, a oni bi očigledno doveli do blaže krivične sankcije;
7) ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za pretres koji je održan u njegovom odsustvu
O zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka odlučuje veće suda koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu.
Ovlašćeno lice može podneti i zahtev za zaštitu zakonitosti, ukoliko smatra da je pravnosnažnom odlukom( ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju) povređen zakon, primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, ili ako je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom( odnosno Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda), čl. 485. ZKP. I u ovom slučaju, potrebno je navesti razlog za podnošenje zahteva, a ovlašćenim licem smatra se Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. S tim što Republički javni tužilac zahtev može podneti i na štetu i u korist okrivljenog.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud.
S poštovanjem,
Mladi Pro Bono