Postovani, htela bih da vas pitam da li mogu da podnesem privatnu krivicnu prijavu i kom tuzilastvu? Naime rec je o malverzaciji banke u vezi davanja kredita i stavljanja duplo vecih hipoteka na stanove koji nikad nisu imali toliku vrednost da bi njihovi klijenti uzimali gotovinu. Prodala sam stan na koji je prebacena hipoteka sa druge nekretnine duplo vece kvadrature od kvadrature moga stana, koji nikada nije toliko vredeo ni u najbolja vremena ni prema ceni kvadrata poreske uprave, bancin procenitelj cija je hipoteka prebacena, nikada nije bio u mom stanu, niti ga procenio s obzirom da na njega treba da se prebaci hipoteka (KUPAC MOGA STANA MI JE ISPLATIO SVEGA POLOVINU KUPOPRODAJNE CENE ALI NE I OSTATAK). Ne znam ko bi od zaposlenih u banci smeo da potpise ovakav jedan prebacaj hipoteke koji direktno nanosi stetu i samoj banci? Ocigledno je da je u pitanju prevara radnika banke u dogovoru sa kupcem moga stana, slicna situacija kao sa sadasnjom agro bankom. Pored navedenog, da li moje pravo na tuzbu u parnici zastareva i koliki je protek vremena? Unapred hvala

Poštovana,

krivičnu prijavu podnosite nadležnom Osnovnom javnom tužilaštvu u mestu gde je izvršeno krivično delo, odn. u mestu gde živite ako se ono poklapa sa mestom izvršenja dela. Npr. ako je krivično delo izvršeno u Somboru, nadležan je Osnovni sud u Somboru i Osnovno javno tužilaštvo u Somboru. Krivično delo je izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimično nastupila posledica dela. Mesna nadležnost javnog tužioca određuje se prema odredbama koje važe za nadležnost suda onog područja za koje je tužilac postavljen.

Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac je nadležan:

1) da rukovodi pretkrivičnim postupkom;

2) da zahteva sprovođenje istrage i usmerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom;

3) da podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužni predlog pred nadležnim sudom;

4) da izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka.

5) da vrši i druge radnje određene ovim zakonikom.

U krivičnoj prijavi koju nameravate da podnesete protiv određenih lica, navodite podatke o tim licima za koje sumnjate da su izvršila određena krivična dela, ako ih imate, navodite za koje krivično delo/dela  ih okrivljujute iz Krivičnog zakonika, navodite činjenice iz kojih proizilazi osnovana sumnja da su određena lica izvršila krivično delo, jer, pazite,  nisu dovoljne samo puke pretpostavke, već treba da postoje i da budu prikupljeni takvi podaci koji osnovano pokazuju i navode na zaključak da je određeno delo zaista izvršeno i opravdavaju osvanost sumnje. Dalje, u krvičnoj prijavi navodite činjenični opis dela i okolnosti pod kojima je izvršeno. Nakon što napišete krivičnu prijavu sami i tako predate na pisarnici Javnog tužilaštva ili, pak, odete lično i usmeno na zapisnik kod Javnog tužioca izdiktirate ono što imate protv ovih lica, sa sve dokazima (dokumentaciojom) koje posedujete , sve je dalje na Javnom tužilaštvu.

Saša Milosavljević, dipl. pravnik