Poštovana,
U praksi je najpoželjnije da se poreklo deteta rođenog van braka prema ocu ustanovi njegovim priznanjem. Međutim, to nije uvek moguće, kao što je slučaj i sa vašim problemom. Najčešći razlog za to je što muškarac na koga je ukazano da je otac deteta odbija da prizna očinstvo, bilo zato što iz krajnje egoističkih pobuda ne želi da prihvati roditeljsku dužnost, bilo zato što nije siguran u svoje očinstvo, a pored ovoga, moguće je da se nekad i majka ne saglasi sa njegovom izjavom o priznanju očinstva.
U ovakvim slučajevima utvrđivanje očinstva sudskim putem je jedino moguće rešenje i vrlo delikatno pitanje. Jer se na ovaj način zadire u najintimnije odnose ljudi, potrebno je u sudskom postupu ustanoviti sa li su majka deteta i muškarac čije se očinstvo utvrđuje imali polne odnose i da li je u njima došlo do začeća.
U našem pravu, kao što sam napisao iznad, ako se očinstvo deteta ne može utvrditi priznanjem muškarca koji sebe smatra ocem deteta, drugi način je utvrđivanje očinstva u sudskom postupku i pravnosnažnom sudskom odlukom.
Pravo na utvrđivanje očinstva imaju dete, majka deteta i muškarac koji tvrdi da je otac deteta. Dete ukoliko nije punoletno, tužbu za utvrđivanje očinstva po pravilu podnosi njegov zakonski zastupnik, po pravilu majka, ali ako je majka lišena roditeljskog prava, poslovne sposobnosti itd., tužbu će podneti staratelj sa odobrenjem organa starateljstva.
Tužba se podnosi od strane majke deteta mesno nadležnom osnovnom sudu (sudu prema mestu prebivališta ili boravišta tužene strane), a ukoliko tužbu podnosi maloletno dete (odnosno majka deteta u njegovo ime) ono/ona je može podneti onom sudu koji je mesno nadležan prema mestu svog prebivališta, odnosno boravišta (sudu u mestu gde se dete nalazi).
Dokazna sredstva u sudskom postupku su najrazličitija. Najčešće se kao dokazna sredstav koriste svedoci i veštaci. U postupku veštačenja, stručnjaci – veštaci, treba da daju svoj stručni nalaz i mišljenje o činjenicama značajnim za utvrđivanje porekla deteta.
Pravashodni zadatak suda je da veštačenjem utvrdi period u kome je začeto dete tzv. „kritični period začeća“ i da li su majka deteta i muškarac, čije se očinstvo utvrđuje u tom periodu održavali polne odnose. Ovaj tretnutak kada se odredi može ukazati na činjenicu da li je muškarac potencijalni otac deteta ili nije, npr. ako se ispostavi da je muškarac čije se očinstvo utvrđuje u tom periodu bio u inostranstvu, teško bolestan itd., to će isključiti mogućnost da je on evetualno otac deteta, jer ako je bio u inostranstvu, nije mogao ni da ima polne odnose sa majkom deteta. Ali, ako se ispostavi da je muškarac u tom kritičnom periodu začeća bio sa majkom deteta (možda su i živeli zajedno izvestan period) i imao sa njom polne odnose onda se ide na druga sredstva dokazaivanja kako bi se očinstvo i nedvosmislieno i pouzdano utvrdilo, a to je najčešće veštačenje DNK otiska.
Ovaj test se vrši na osnovu već odvojenih delova od čoveka, kao što su nokat ili kosa, ali i pljuvačka ukoliko muškarac čije se očinstvo utvrđuje pristane da se podvrgne ovom veštačenju. Često u praksi oni teško pristaju da im se uzme neki uzorak radi DNK analize i mogu tvrditi da je bilo kakvo korišćenje njihovog dela tela bez njihove saglasnosti napad na njihov telesni, psihički i moralni integritet. Sud u ovom slučaju ne može naložiti da se prinudno uzme uzorak sa nekog lica, jer bi tako prekršio Ustavna pravila o zaštiti integriteta ličnosti. Ukoliko se desi da muškarac odbije da se podvrgne DNK analizi, ovo odbijanje će Sud ceniti na osnovu slobodnog uverenja i u sklopu sa ostalim činjenicama i okolnositma koje su saznate u postupku (kao što je već pomenuti „kritični period začeća“), pa tako naši sudovi odbijanje muškaca DNK analizi mogu smatrati i kao njegovo priznanje očinstva. Odbijanje muškarca da se podvrgne DNK analizi, se često u postupcima za utvrđivanje očinstva ceni na isti način kao i odbijanje muškarca da u postupku saslušanja stranaka da svoj iskaz.
Saša Milosavljević, pravnik