Poštovani,
Vaše pitanje je malo konfuzno.Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednika u trenutku njegove smrti. U pozovi za ročište sud će upozoriti zainteresovana lica da mogu do okončanja postupka pred sudom dati sudu izjavu kojom se prihvataju nasleđa ili se odriču nasleđa, i da ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu da se predpostavlja da su se nasleđa prihvatili. U trenutku smrti naslednici od tog trenutka stiču pravo zajedničke svojine, što znači više lica ima pravo svojine na istoj stvari ali njigovi udeli nisu odrđeni ni realno ni idealno, pa njome mogu raspolagati samo zajednički. U samom rešenju o nasleđivanju se određuje suvlasnički udeo svakog sadanslednika, tada naslednici imaju pravo svojine na isoj nepodeljenoj stvari ali tako da je deo svakog od njih određen srazmerno celini 1/2, 1/4 i sl. Svojim suvlasničkim udelom svaki od naslenika može slobodno da raspolaže.( uz određena ograničenja na pr. pravo preče kupovine ostalih naslednika i sl).
Ali da bi naslednik mogao da se upiše u javne knjige sa svojim suvlasničkim udelom ( da se upiše na tom suvlasničkom delu kao nosilac prava svojine) , uslov za to je da se donese rešenje o nasleđivanju, da se okonča postupak, da rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno i da se na istom udari pečat pravosnažnosti. Pravosnažnost znači da se ostavinsko rešenje suda više ne može pobijati žalbom, bez obzira da li je istekao rok za žalbu ili su se naslednici odrekli od prava na izajvljivanje žalbe u momentu donošenja rešenja.