Poštovani,
shodno čl. 109 Zakona o izvršenju i obezbeđenju u postupku izvršenja na nepokretnosti namiruje se i založni izvršni poverilac koji nije predložio izvršenje. Založni poverilac čije je pravo upisano u zemljišne knjige odn. Katastar nepokrenosti ima pravo da se namiri iz nepokretnosti koja se predaje čak i onda kada nije tražio izvršenje, pri čemu se vodi računa o vremenu sticanja takvog prava, te lica koja su ranije stekla založna prava imaju prioritet u namirenju.
U čl. 110 ZIO založno pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom predaje nepokretnosti kupcu. Kupac nepokretnosti i založni izvršni poverilac mogu se sporazumeti da založno pravo ostane na nepokretnosti posle predaje nepokretnosti, a da kupac preuzme dug izvršnog dužnika prema založnom izvršnom poveriocu, u iznosu koji bi mu pripao u izvršnom postupku. U tom slučaju kupovna cena se smanjuje za iznos preuzetog duga.
Znači, po pravnosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu, kome je nepokretnost prethodno dosuđena, založno pravo koje je uknjiženo na toj nepokrentosti prestaje, odnosno gasi se, čak i ako založni poverioci nisu uspeli da se u celini namire iz cene dobijene prodajom nepokretnosti. Međutim, kupac nepokretnosti se može sporazumeti sa založnim poveriocem da založno pravo i dalje ostane upisano na prodatoj nepokretnosti, s tim da on preuzme dug izvršnog dužnika prema založnom poveriocu, i to u onoj visini koja bi založnom poveriocu pripala da je namiren iz cene za prodatu nepokretnost. U slučaju ovakvog sporazuma između kupca i založnog poverioca, cena za koju kupac kupuje nepokretnost umanjuje se za visinu duga koju je kupac preuzeo da plati založnom poveriocu.
Ono što je bitno je obratiti pažnju na redosled (vreme) sticanja založnog prava. Založni poverilac koji je ranije stekao založno pravo ima prioritet u odnosu na založnog poverioca koji je to pravo stekao docnije, te ovaj redosled sud mora pravilno utvrditi.
Saša Milosavljević, pravnik