Stambeni odnosi
Dobro vece, da li ugovor o poklonu kuce mozemo da overimo kod stranog notara s obzirom da zivimo u inostranstvu a poklonodavac nemoze da dodje u Srbiju zbog zdravstvenih problema. Kuca jos nije legalizovana i nalazi se u selu. Unapred zahvalna D
Poštovana,Ugovor o poklonu je strogo formalan ugovor i potrebno je da bude zaključen u pisanoj formi i potpisan od obe ugovorne strane- i poklonodavca i poklonoprimca. Iz pitanja ne možemo da vidimo da li se poklonoprimac nalazi u Srbiji ili u istoj stranoj zemlji gde i poklonodavac. Ukoliko su ugovorne strane u različitim zemljama, onda bi poklonodavac trebao da overi punomoćje u konzulatu Republike Srbije u zemlji u kojoj se nalazi, kojim će dati pravo nekoj osobi u Srbiji da sa poklonoprimcem zaključi ugovor o poklonu nepokretnosti i da ga takvog overi pred sudom ili kod notara. Na ovo nas upućuje član 21. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl. list Pročitaj više
Da li moja majka u Srbiji moze da prenese stan na moje ime u mom odsustvu? Ja zivim u inostranstvu i nije mi jednostavno da dolazim na 1-2 dana. Ukoliko nije moguce to da uradi bez mog prisustva, postoji li opcija da se prenos vlasnistva stana na moj ime uradi u nasem konzulatu, gde bi obe bile prisutne. Unapred se zahvaljujem,
Poštovani,Član 21. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Sl. list SFRJ", br. 43/82 i 72/82 - ispr., "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. glasnik RS", br. 46/2006 - dr. zakon) kaže da je za ugovore koji se odnose na nepokretnosti isključivo merodavno pravo države na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost, u ovom slučaju u Srbiji.Za prenos vlasništva neophodno je postojanje odgovarajućeg ugovora, koji može biti ili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ili ugovor o poklonu. Tumačeći Vaše pitanje smatramo da postoji volja na strani Vaše majke da Vam stan pokloni. U svakom slučaju, Vi kao poklonoprimac treba da potpišete ugovor o poklonu sa Vašom majkom i da Pročitaj više
Poštovani Rodjena sam u Srbiji,u mestu N ,ali sam zadnje dve i po godine u M jgde sam udata. Pre dva meseca mi je umro otac,imam rodjenog brata koji živi i radi u R vec nepunih 30 god. Naime nakon smrti oca smo ja i brat smo dobili sve po pola na sudu. Imamo i pravosnažna sudska rjesenja o nasledjivanju. Moj brat sada želi da prodamo porodičnu kucu sa pomocnim objektima i dvorištem.Ja ne želim da se to prodaje,ponudila sam mu par opcija,sve je odbila i sada želi da se obrati Sudu da nas sud fizički podjeli. Posto je kuća sa ostalim pratećim objektima fizički nedjeljiva,on kaže da u takvim slučajevima Sud preuzima prodaju,prodaje imovinu ,po veoma niskoj cijeni,a na kraju nama samo podjeli novce.Ono sto mene zanima je sljedeće…Koja su moja prava?Zasto ja ne mogu zadrzat svoju polovinu,neka on svoju proda? Šta mogu očekivat od svega ovoga?Kako i na koji način ja mogu zastititi svoju polovinu i zadrzat je,jer opet napominjem,mene nikakva prodaja ne zanima. Unaprijed zahvalna
Poštovana,donošenjem ostavinskog rešenja Vi i Vaš brat postali ste suvlasnici stana koji ste od oca nasledili. Suvlasništvo predstavalja situaciju kada više osoba ima pravo svojine na jednoj stvari. U Vašem slučaju Vi ste vlasnik jedne ½ idelanog dela, a Vaša sestra druge ½ idealnog dela stana. Idealni deo u ovom slučaju, znači da se procentualno zna kome i koliki deo stana pripada ali se ne zna koji tačno određeni i konkretni deo stana, kome pripada. To će se saznati tek kada se dogovorite o njegovoj fizičkoj podeli, nakon koje će se saznati ko može da uživa, koristi i raspolaže određenim, konkretnim (a ne procentualnim) delom stana, nezavisno od ostalih Pročitaj više
Poštovani, htela sam da pitam da li mogu biti predsednik Skupštine stanara zgrade ukoliko nisam vlasnik stana nego član domaćinstva. Vlasnik stana je moj stric i živi u Kanadi. Konstituisana je Skupština stanara i dobila sam saglasnost 21 od 22 vlasnika stana (dakle 95%). Planiramo da se registrujemo i da sredimo zgradu jer je jako zapuštena. Niko nije hteo da se prihvati te obaveze sem mene. U stričevom stanu živim preko 10 godina ali nisam prijavljena na toj adresi jer imam više nekretnina i morala sam za neku da se odlucim. Hvala vam unapred!
Poštovana, Zakon o održavanju stambenih zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 46/98, 1/2001 - odluka USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011), ne govori izričito o tome ko može biti predsednik skupštine zgrade. Međutim, predviđa da članove te skupštine čine vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade, ili njihovi predstavnici. Ukoliko biste Vi bili određeni kao predstavnik vlasnika stana u skupštini zgrade, smatramo da ne bi bilo prepreke da budete predsednik skupštine zgrade. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, već duže imamo skupštinu stanara i zajedničke organe, ali je u zadnje vreme predsenica skupštine stanara pocela da donosi odluke bez da ikoga pita ili samo u dogovoru sa nekoliko stanara sa kojima inače ima bliže komšijske odnose. Tako je u svojoj poslednjoj odluci dozvolila snimanje filma u zajedničkoj prostoriji zgrade iako smo je nedavno oprali i očistili i za to platili gradskoj čistoći. Isto tako je bez da me je kao stanara pitala zaključila ugovor o održavanju sa Vojno stambenim preduzećem i još moram da plaćam čišćenje zgrade ulaza koji je tek sad postao prljav. Molim Vas da me posavetujete kako da istupim iz skupštine stanara i kako da prestanem da plaćam za njihove dogovore. Sa poštovanjem X
Poštovani, prema odredbama Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 46/98, 1/2001 - odluka USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011), odluke skupštine zgrade su obavezujuće za sve stanare, tako da ne postoji mogućnost da istupite iz skupštine zgrade. Niste u obavezi da učestvujete u radu skupštine, možete odabrati da ne učestvujete u njenom radu, ali bi i tada odluke skupštine imale dejstvo prema Vama. Što se tiče donošenja odluke od strane samog predsednika, Zakon predviđa da se odluke koje se tiču organizovanja održavanje zgrade donose isključivo od strane skupštine zgrade, i to tako što se sa takvom odlukom moraju Pročitaj više
Poštovani, obraćam Vam se kao stanar zgrade. Na jednoj parceli su izgrađene 2 stambene zgrade, od kojih je jedna u dvorištu. Delimo zajednički parking prostor u dvorištu, koji ima po jedno parking mesto za svaki stan i nekoliko privatnih garaža. Problem je nastao kada su stanari dvorišne zgrade samoinicijativno, bez dogovora i saglasnosti svih stanara obe zgrade, raspodelili parking mesta i obeležili ih znakom zabranjenog parkiranja za ostale stanare, odnosno označili posebnom tablom na kojoj piše da je to parking mesto rezervisano isključivo za stanare dvorišne zgrade, sa ispisanim brojem određenog stana na svakom takvom obeleženom mestu. Čak i to nije bilo dovoljno, već smo imali verbalni obračun jer smo, usled nedostatka slobodnih „neobeleženih“ mesta, stali na takvo „obeleženo mesto“, iako smo stanari i imamo pravo parkinga u dvorištu. Koliko sam se raspitala, evo šta kaže član 19.st.2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa: “Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine.“ Članom 42. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da pravila građenja kao sastavni deo urbanističkih planova (GUP, DUP) sadrže i određuju uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli (na kojoj se gradi objekat) i prostora za parkiranje vozila. Praksa je da se pomenutim pravilima predviđa da investitor mora da obezbedi za svaki stan jedno parking mesto, odnosno jedno parking mesto za svakih 70 metara kvadratnih poslovnog prostora. Članom 3. Zakona o prometu nepokretnosti predviđeno je da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Dakle, tumačeći ove odredbe, možemo izvesti zaključak da se prodajom nepokretnosti (zgrade), stiče svojina i na zemljištu. Kako se na zemljištu nalaze parking mesta za pomenuti objekat u minimalnom broju utvrđenim GUP-om i DUP-om, to su vlasnici zgrade vlasnici i parking mesta. Postavljaju se dva pitanja: 1) kako onda investitor ima pravo da obećava tačno određena parking mesta nekim kupcima, i 2) da li pojedini vlasnici stanova mogu individualizirati određena parking mesta u odnosu na stanove s obzirom čl.19. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Koliko smo sami protumačili zakone, neophodno je samim projektom predvideti i vezati određene prostore za određeni stan u smislu podrumskog dela, ostava, garaža – tj.parking mesta. Da bi se parking mesta prodavala odvojeno od objekta i bilo moguće svakom kupcu da kupovinom stana stekne u svojinu i tačno određeni deo parcele na kojoj se nalazi parking mesto (priroda ovakve vrste individualizacije koja mora da bude pokrivena ugovorom u kom će se navesti primera radi da kupcu pripada parking br.4a – Ugovorom o načinu korišćenja parcele izmedju svih suvlasnika), neophodno je izvršiti preparcelaciju i izgraditi parking mesta koja nisu sastavni deo građenog objekta. ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA Član 19. pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu.Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Ja Vas molim za stručno mišljenje i za savet kako možemo postupiti u ovakvoj situaciji i da li je u ovom slučaju dozvoljena individualizacija parking mesta. Takođe nas zanima da li prostor ispred same zgrade, u ulici, na javnoj površini, može da se smatra i „ubraja“ u privatni parking zgrade? Koliko sam upoznata, to ne bi trebalo smatrati privatnim parking prostorom. Ne želimo svađu sa stanarima, niti razdor i loše odnose, ali ne želimo ni da se ovakvi koraci sprovode bez ikakvog dogovora i saglasnosti ostalih stanara. Hvala unapred na odgovoru.
Poštovana, Prema članu 18 stav 2 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (''Službeni list SFRJ'', br. 6/80 i 36/90, ''Službeni list SRJ'', broj 29/96 i ''Službeni glasnik RS'', broj 115/2005 – dr. zakon) zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni. Članom 19 stav 1 ovog zakona propisano je da pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu. Stavom 2 istog člana propisano je da na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Pravilnik o uslovima i Pročitaj više
Poštovani, živim u zgradi,u ulazu sa 40 stanova, 4 garaže i jednom bivšom smećarom (zajednička prostorija u prizemnom nivou, između garaža, gde je nekada stajao kontejner za smeće, ima je svaki ulaz) koja je preuređena u garažu i nju godinama rentiramo jednom automehaničaru. Taj automehaničar nam je skoro izneo ponudu (skupštini stanara čiji sam ja podpredsednik) da želi da otkupi tu bivšu smećaru,preuređenu u garažu. Ne znamo koji je postupak otuđivanja te zajedničke prostorije i ko ima prednost (automehaničar je čak ove godine kupio stan u našem ulazu). Koja je procedura za ustupanje te prostorije i da li postoji neki univerzalni formular ili obrasci i gde ih nabaviti?
Poštovani, status prostorije(smećare) je da je to zajednička, nedeljiva svojina. Postupak je sledeći: 1.Odluku o pripajanju donosi skupština stambene zgrade (kao organ stambene zgrade) saglasnosću vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade (lokala i garaža) kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade. 2.Investitor i stambena zgrada sačinjavaju medjusobni ugovor i overavaju ga u sudu. 3.Ugovor sadrži naročito sledeće elemente: uslove pod kojima se daje na korišćenje zajednički deo zgrade, podatke o zgradi , podatke o radovima, prava i obaveze investitora i zgrade, rokove za priključenje na instalacije u zgradi, Pročitaj više
Poštovani, kom organu je moguće uložiti prijavu za ograđivanje podstepeništnog prostora (i pretvaranja istog u ostavu), kao i ogradjivanje tri parking mesta (i pretvaranje istih u dvorište), a sve to od strane predsednika kućnog saveta? Unapred hvala
Poštovani, S obzirom da ograđujete jedan prostor unutar objekta, kao i da menjate spoljni izgled objekta pretvaranjem parking mesta u dvorište ograđivanjem, primenjuje se Zakon o planiranju i izgradnji po kom „rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica” Član 2, stav 32. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US i 98/2013 - Pročitaj više
Na koji način se stanarsko pravo prenosi na mene, suprugu, posle nedavne smrti mog supruga, sa kojim sam dugo u braku?
Poštovana, ukoliko ste živeli u stanu koji je bio u državnoj ili društvenoj svojini, posle stupanja na snagu Zakona o stanovanju (Zakon o stanovanju (“Sl. Glasnik RS”, br. 50/92, 76/92, 84/92 – ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 – ispr., 48/94, 44/95 – dr. Zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 – dr. zakon i 99/2011)) imali ste dve mogućnosti: prva je da stan otkupite i druga da nastavite da ga koristite po osnovu ugovora o zakupu. Ukoliko ste stan otkupili, on se sada nalazi u Vašoj privatnoj svojini i posle smrti Vašeg muža prelazi na njegove naslednike (tj. na Vas i na decu ukoliko ste ih imali) po opštim pravilima Zakona o nasleđivanju. Ukoliko stan Pročitaj više
Poštovani , Po očevoj smrti u ostavinskom postupku nasledila sam sa majkom i bratom po jednu trećinu. U pitanju je sprat kuće koji delimo, pripadajuće dvorište i započeta dogradnja kuće. Želela bih da prodam svoj deo ali se njih dvoje ne slažu. Kako da ostvarim svoja prava? Majka hoće da ustupi svoj deo bratu kako bi je dočuvao i koja su u tom slučaju moja prava? Napominjem da živim u drugom gradu a ni brat ne živi u tom stambenom prostoru samo majka koja je već u godinama. Inače kuća je sa zajedničkim ulazom sa tatinom sestrom. Unapred – hvala!
Poštovana, Vaše pitanje reguliše Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa („Službeni list Socijalističke Federativne Repubike Jugoslavije“, broj 6/80 i 36/90, „Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, broj 29/96 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 115/2005 – dr. zakon). Član 13. stav 1. ovog zakona definiše pravo susvojine, te propisuje da više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo). Član 14. istog zakona reguliše raspolaganje suvlasničkim delom. Stavom 2. ovog člana, određeno je da suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Pročitaj više