Poštovani,
u tom kontekstu kako ste Vi postavili pitanje može se izvesti zaključak da Vas u EPS-u uslovljavaju priključivanjem na elektroenergetsku mrežu potpisivanjem sporazuma o reprogramu duga koji je usled protoka vremena i zastarelosti dobar deo postao neutuživ, te samim tim niste ni u obavezi da izmirite to dugovanje. Pod ovakvim okolnostima i ucenjivanjem nikako nemojte da podlegnete i potpisujete ugovor o reprogramu duga, već insisitirajte na tome i ukazujte službenicima EPS-a da takvo uslovljavanje i postupanje EPS-a je protivno odredbama Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o energetici.
Insistirajte na tome da Vam umesto ponude za zaključenje ugovora o reprogramu duga dostave sve račune sa specifikacijom potrošnje a koji se odnose na taj dug i period kada je nastao, a nakon što Vam dostave takav račun u roku koji je naznačen na ručunu (ili ako takvog roka nema, onda u roku od 5 dana) istaknite prigovor na taj račun u kome ćete ukazati na zastarelost potraživanja i obaveštenje da zastarela dugovanja nećete izmiriti, te da Vam se taj iznos duga otpiše. Takav prigovor sa obaveštenjem predajte na šalteru za reklamacije i to u dva primerka, odnosno jedan za njih, a na jednom primerku tražite da Vam udare prijemni štambilj sa datumom kada ste prigovorili i obavestili ih o zastarelosti i nameri da nećete platiti zastarela dugovanja i to čuvajte kao dokaz ukoliko reše da u buduće prinudno naplate zastareli dug preko privatnih izvršitelja.
Odredbom čl. 5 Zakona o zaštiti potrošača propisani su pojmovi u tom zakonu, pa je određeno:
- stavom 1 tač. 1) potrošač jeste fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti.
- stavom 1 tač. 2) trgovac jeste pravno ili fizičko lice koje nastupa na tržištu u sklopu svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe;
- stavom 1 tač. 5) roba jeste svaka telesna pokretna stvar, osim stvari koja je prodata u izvršnom postupku ili na drugi način po sili zakona, voda i gas koji se ne prodaju u ograničenoj ili unapred utvrđenoj količini i električna energija;
- stavom 1 tač. 28) usluga od opšteg ekonomskog interesa jeste usluga čiji kvalitet, uslove pružanja, odnosno cenu, uređuje ili kontroliše državni organ ili drugi nosilac javnog ovlašćenja, naročito, zbog velike vrednosti početnih ulaganja, ograničenosti resursa neophodnih za njeno pružanje, održivog razvoja, društvene solidarnosti i potrebe za ujednačenim regionalnim razvojem, a u cilju zadovoljenja opšteg društvenog interesa (elektronske komunikacije, snabdevanje električnom energijom i gasom, komunalne delatnosti i slično).
Odredbom člana 19 stav 1 istog zakona propisuje se zabrana nepoštenog poslovanja.
Odredbom člana 20 stava 1 do 3 istog zakona propisano je da je poslovanje nepošteno:
1) ako je protivno zahtevima profesionalne pažnje;
2) ako bitno narušava ili preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje, u vezi s proizvodom, prosečnog potrošača na koga se to poslovanje odnosi ili kome je izložen, odnosno ponašanje prosečnog člana grupe, kada se poslovanje odnosi na grupu.
Trgovac bitno narušava ekonomsko ponašanje potrošača ako svojim poslovanjem bitno umanjuje sposobnost potrošača da razborito odlučuje, usled čega potrošač donosi ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.
Ekonomska odluka potrošača je odluka o tome da li, na koji način i pod kojim uslovima da kupi proizvod, da cenu plati u celosti ili delimično, da li da zadrži ili da vrati proizvod, ili da iskoristi neko drugo pravo u vezi s proizvodom koje ima po osnovu ugovora, da li da nešto učini ili da se uzdrži od kakvog postupka.
Odredbom člana 21 istog zakona propisano je obmanjujuće poslovanje. Pod obmanjujućim poslovanjem, u smislu ovog zakona, smatra se poslovanje trgovca kojim navodi potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili na drugi način dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu:
1) postojanja ili prirode proizvoda;
2) osnovnih obeležja proizvoda koja se odnose na dostupnost, prednosti, rizike, način izrade, upotrebu, dodatke koji prate proizvod, pomoć koja se potrošačima pruža posle prodaje i postupanje po njihovim pritužbama, način i datum proizvodnje ili pružanja usluge, isporuku, podobnost za upotrebu, način upotrebe, količinu, specifikaciju, državu proizvodnje i državu porekla žiga, očekivane rezultate upotrebe ili rezultate sprovedenih testova ili provera;
3) obaveza trgovca i obima obaveza, razloga za određeno tržišno postupanje i njegove prirode, označavanja ili ukazivanja na lice koje posredno ili neposredno podržava ili preporučuje trgovca ili proizvod;
4) cene ili načina na koji je obračunata ili postojanja određenih pogodnosti u pogledu cene;
5) potrebe za servisiranjem, delovima, zamenom ili popravkom;
6) položaja, osobina ili prava trgovca ili njegovog zastupnika koji se odnose na njihov identitet ili imovinu, kvalifikacije i status, svojinskih i prava intelektualne svojine kojima raspolažu, nagrada ili priznanja koja su primili;
7) prava potrošača, uključujući pravo na zamenu stvari ili vraćanje novca ili rizika kojima može da bude izložen.
Obmanjujuće poslovanje obuhvata i stvaranje opšteg utiska kojim se prosečni potrošač navodi da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, bez obzira na tačnost obaveštenja koja su mu data.
Obmanjujuće poslovanje postoji ako trgovac, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, navodi ili preti da navede prosečnog potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što:
1) oglašava proizvod, uključujući upoređujuće oglašavanje i time otežava razlikovanje proizvoda od drugih proizvoda, žigova, naziva drugih proizvoda ili oznake konkurenta;
2) krši odredbe kodeksa ponašanja kojem je pristupio.
Odredbom člana 86 Zakona o zaštiti potrošača propisano je da Trgovac može isključiti potrošača sa distributivne mreže odnosno može uskratiti pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, ako ne izmiruje svoje obaveze za pružene usluge neprekidno u roku od dva meseca od dana dospeća prvog neplaćenog računa, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Trgovac je dužan da pre isključenja, potrošača u pismenoj formi:
1) upozori na obavezu ispunjenja obaveze po osnovu ugovora o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa;
2) obavesti da obaveze može ispuniti u roku od najviše 30 dana od dana dostavljanja tog obaveštenja.
Ako potrošač ospori postojanje ili visinu obaveze i nastavi da uplaćuje račune za pružene usluge, trgovac ne može isključiti potrošača sa distributivne mreže i uskratiti pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa do okončanja sudskog postupka čiji je predmet osporavana obaveza, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Odredbom člana 91 Zakona o zaštiti potrošača propisano je da je Trgovac dužan da račune za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa dostavlja bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za obračunski period od najviše mesec dana.
Trgovac je dužan da u računu za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa navede elemente koji potrošaču omogućavaju da:
1) proverava i prati iznos svog zaduženja;
2) ostvaruje uvid u tekuću potrošnju radi provere ukupne potrošnje prema pruženom kvalitetu usluge.
Trgovac je dužan da potrošaču bez naknade na njegov zahtev dostavi detaljnu specifikaciju računa.
Usluge koje se potrošačima pružaju bez naknade ne mogu biti navedene na računu.
Odredbom člana 142 Zakona o energetici propisano je da krajnji kupac uživa zaštitu svojih prava u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača i drugim propisima.
Zabranjeno je nepošteno poslovanje odnosno obmanjujuće poslovanje u smislu propisa o zaštiti potrošača, a ponuđeni uslovi za zaključenje ugovora moraju biti transparentni i sačinjeni jasnim i razumljivim jezikom.
Odredbom člana 129 stav 3 Zakona o energetici propisuje da Odobrenje za priključenje objekta kupca ili proizvođača električne energije i prirodnog gasa koji su već priključeni na prenosni, transportni ili distributivni sistem izdaje se i u slučaju spajanja ili razdvajanja instalacija odnosno mernih mesta, povećanja odobrene snage, odnosno kapaciteta objekta kupca ili proizvođača električne energije, odnosno prirodnog gasa, kao i ponovnog priključenja usled isključenja.
Odredbom člana 130 stava 1 do 3. Zakona o energetici propisano je da se odobrenje za priključenje objekta izdaje rešenjem u upravnom postupku na zahtev pravnog ili fizičkog lica čiji se objekat priključuje.
Nadležni operator sistema je dužan da odluči po zahtevu za priključenje objekta kupca u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, odnosno po zahtevu za priključenje objekta proizvođača u roku od 60 dana od dana prijema pismenog zahteva.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se podneti žalba Agenciji, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Odluka Agencije po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.
Odredbom člana 134 Zakona o energetici propisano je da povezivanje energetskih objekata za distribuciju električne energije sa prenosnim ili drugim distributivnim sistemom, vrši se na osnovu ugovora.
Ugovor se zaključuje u pismenoj formi i sadrži, pored elemenata utvrđenih zakonom koji uređuje obligacione odnose i sledeće elemente:
1) tehničke uslove za povezivanje sistema i mesto povezivanja;
2) način merenja isporučene električne energije ili prirodnog gasa;
3) stvarne troškove povezivanja sistema;
4) rok za povezivanje sistema.
Odredbom člana 36. Zakona propisano je da je Agencija regulatorno telo osnovano u cilju unapređivanja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, kroz stvaranje stabilnog regulatornog okvira, kao i za obavljanje drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.
Odredbom člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona propisano je da između ostalog Agencija odlučuje po žalbi na akt energetskog subjekta o odbijanju, odnosno nedonošenju odluke po zahtevu za priključenje na sistem.
Odredbom člana 141 Zakona propisana su prava i obaveze između snabdevača, odnosno javnog snabdevača i krajnjeg kupca električne energije a koja se uređuju ugovorom o prodaji.
Ugovor o prodaji sadrži, pored opštih elemenata utvrđenih zakonom koji uređuje obligacione odnose i sledeće elemente:
1) prava i obaveze u pogledu količine i snage električne energije, odnosno količine i kapaciteta prirodnog gasa;
2) prava i obaveze snabdevača, odnosno javnog snabdevača i krajnjeg kupca u slučaju neispunjenja obaveza i u slučaju privremene obustave isporuke;
3) dinamiku snabdevanja;
4) rok na koji se ugovor zaključuje i prava i obaveze u slučaju prestanka i raskida ugovora;
5) način obračuna i uslove plaćanja preuzete električne energije ili prirodnog gasa;
6) način informisanja o promeni cena i drugih uslova snabdevanja električnom energijom ili prirodnim gasom;
7) način rešavanja sporova;
8) druge elemente u zavisnosti od specifičnosti i vrste usluga koje pruža snabdevač.
Uslovi za zaključenje i sadržina ugovora o prodaji bliže se uređuju Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, a odredbe ugovora moraju na jasan, jednostavan i nedvosmislen način obuhvatiti prava i obaveze kupca.
Odredbe člana 143 stav 1 istog zakona propisuju da je snabdevač dužan da u obavljanju delatnosti snabdevanja postupa na način kojim se obezbeđuje ravnopravan položaj krajnjih kupaca električne energije.
Odredbe člana 147 stav 2 do 6 istog zakona propisano je da obustavom isporuke električne energije, ne prestaje ugovor o prodaji, a u periodu obustave isporuke, krajnji kupac ima obaveze koje se odnose na pristup sistemu.
Snabdevač, odnosno javni snabdevač je dužan da pre podnošenja zahteva operatoru sistema za obustavu isporuke krajnjem kupcu zbog neizvršenih obaveza krajnjeg kupca iz ugovora o prodaji, kupca prethodno u pismenoj formi upozori da, u roku koji ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 30 dana od dana dostavljanja upozorenja, izmiri dospele obaveze, odnosno postigne sporazum o izvršenju obaveze, kao i da upozori kupca na obavezu preduzimanja svih potrebnih mera radi zaštite života ili zdravlja ljudi, bezbednosti imovine i zaštite životne sredine.
Ukoliko kupac ne izmiri obaveze u ostavljenom roku, snabdevač, odnosno javni snabdevač podnosi zahtev za obustavu isporuke električne energije, operatoru sistema na koji je priključen objekat kupca.
Operator sistema je dužan da na osnovu zahteva snabdevača, odnosno javnog snabdevača izvrši obustavu isporuke električne energije, kupcu koji nije izvršio svoju obavezu ni po opomeni u skladu sa odredbama ovog člana, u roku koji ne može biti duži od 8 dana od dana prijema zahteva.
Odredbom člana 155 Zakona o energetici propisano je da u slučaju obustave isporuke ili isključenja objekta kupca, kupac ima pravo na prigovor.
Operator sistema je dužan da po prigovoru odluči u roku od 3 dana od dana prijema prigovora.
U slučaju osnovanosti prigovora, operator sistema je obavezan da nastavi isporuku električne energije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od momenta utvrđivanja da je prigovor osnovan.
Saša Milosavljević,
dipl. pravnik