Poštovani,
ugovor o doživotnom izdržavanju je predviđen Zakonom o nasleđivanju, to je takav ugovor u kome se obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora (stan, kuća, plac, auto i sl.).
Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.
Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici.
U suprotnom, ugovor je ništav.
Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.
Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve.
Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaočeve.
Kod ugovora o doživotnom izdržavanju bitan element punovažnosti je neizvesnost (aletornost) za davaoca izdržavanja koliko će trajati njegova obaveza izdržavanja primaoca izdržavanja. Odnosno, radi se o ugovoru kod koga međusobni ekonomski efekti nisu unapred određeni već zavise od jedne buduće okolnosti a to je dužina života primaoca izdržavanja. Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo prema vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja, već prema svim okolnostima konkretnog slučaja. Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja, u trenutku zaključenja, za davaoca izdržavanja nije predstavljao nikakvu neizvesnost. Najčešće se radi o bolestima koje se ne mogu izlečiti (teški oblici malignih bolesti, tumora itd.), a to, da li je izlečenje tih bolesti bilo moguće ili nije najčešće se dokazuje medicinskom dokumentacijom i anamnezom bolesnika. Mada postoje slučajevi u sudskoj praksi kada i opstaju ugovori zaključeni pod ovakvim okolnostima, odnosno kada je primalac izdržavanja bolovao od teške i neizlečive bolesti, ali je ipak insistirao za života da se zaključi ovaj ugovor sa davaocem izdržavanja, koji ga je i pre saznanja o teškoj bolesti izdržavao i pružao mu pomoć i potrebnu negu, a o svemu tome pri tom postoje i svedoci.
Dakle, ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor sa naknadom kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdržava doživotno drugog ugovornika ili neko treće lice, a u kome drugi ugovornik izjavljuje da mu imovinu ustupa u svojinu čija je predaja odložena do smrti vlasnika, odnosno primaoca izdržavanja.
Kao što sam napred naveo, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju, ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. U suprotnom, ukoliko ne može da se dokaže postojanje neizvesnosti u pogledu bliske smrti i dužine života primaoca izdržavanja, a za koju je znao davalac izdržavanja, takav ugovor je teško poništiti na sudu. Ali to ne znači da se ne može podneti tužba za poništaj ugovora i probati sa poništajem, svakako pri takvoj odluci da se tuži davalac izdržavanja se rizikuje snošenje troškova sudskih taksi i sudskog postupka, troškovi advokata, koji padaju na teret strane koja u parničnom postupku ne uspe.
Vaš Pro Bono