Poštovani,
niste se precizno izjsnili o nekim okolnostima u Vašem pitanju, pa je zbog toga moguće dati samo uopšten odgovor i komentar na Vaše pitanje zasnovan na pretpostavkama.
Naime, naveli ste da Vas je policija uhapsila sa 2 paketa marihuane i 1 paketićem napola utrošenim. Pretpostavljam da su to PVC paketići i da su bili sveže upakovani i tako preprodati u stvari Vama (jer ste napisali da povremeno konzumirate marihuanu, dakle uzimate je za sopstvene potrebe), ali opet u zavisnosti od toga kakve su okolnosti konkretnog slučaja i činjenica, kao i od toga šta ste izjavili na saslušanju u policiji zavisi i to za koje krivično delo će biti podneta krivična prijava. Da li će to biti krivično delo proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga ili je u pitanju samo posedovanje, odnosno neovlašećeno držanje opojnih droga.
U praksi se usled ovakvih okolnosti konkrentog slučaja (hapšenje na ulici sa pažljivo upakovanom opojnom drogom u paketiće) najčešće ovo krivično delo kvalifikuje od strane tužilaštva kao krivično delo stavljanja u promet opojnih droga, jer je po okolnostima i činjenicama, a i dokazima koji potkrerpljuju neke činjenice, najlakše to dokazati (jer ste verovatno pre lišavanja slobode, kraće vreme praćeni i uhapšeni u tačno određenom momentu nakon primopredaje paketića od strane operativaca MUP-a). Dakle, oni kvalifikuju radnju izvršenja kao teže delo ond. stavljanje u promet, pa kasnije u sudskom postupku uz dobru odbranu i ukoliko dokazi ukazuju samo na posedovanje narkotika prekvalifikuju delo u “lakše” odnosno u posedovanje narkotika.
Naravno, kazna se razlikuje u pogledu oba krivična dela.
Bitna obeležja i elementi krivičnog dela proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 KZ RS jesu neovlašćena proizvodnja, prerada, prodaja ili nuđenje na prodaju narkotika ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge. Za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora od tri do dvanaest godina. Takođe je istim članom predviđeno da se učinilac dela koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.
Bitna obeležja i elementi krivičnog dela neovlašćenog držanja opojne droge iz čl. 246a KZ RS jesu neovlašćeno držanje u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, a za navedeno delo je predviđena novčana kazna ili zatvor do tri godine, a može se učinilac i osloboditi od kazne. Takođe je i ovde predviđeno da se učinilac dela koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može osloboditi od kazne.
U svakom slučaju postojanje jednog ili drugog krivičnog dela i njihovo dokazivanje je problem nadležnog tužilaštva, vaše je samo da se adekvatno branite u sudskom postupku i pokušate da prođete što bolje na kraju.
U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, činjenica i dokaza koji će biti izvođeni u krivičnom postupku za krivično delo neovlašćenog držanja opojne droge se može izreći mera upozrenja uslovne osude, naravno to samo ako su ispunjeni uslovi za njeno izricanje predviđeni Krivičnim zakonikom.
Mora se napomenuti još jedna stvar ovde, a to je da odredbama krivičnog zakonika i to za krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, propisana je kazna zatvora od tri do 12 godina, a članom 57. stav 2. KZ isključena je mogućnost ublažavanja kazne za navedena krivično delo. Zbog toga ukoliko Vam stavljaju ovo krivično delo na teret najbolje je da odbranu iznosite uz pomoć stručne pomoći branioca koji Vam može biti dodeljen shodno odredbama Zakona o krivičnom postupku.
Prema čl. 72 Zakona o krivičnom postupku kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim slučajevima ako to zahtevaju interesi pravičnosti okrivljenom će se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane. O zahtevu odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno sudija pojedinac, a branioca postavlja predsednik suda. Za branioca će se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora.
Što se tiče dela pitanja koliku kaznu možete da dobijete (novčanu) i da li možete dobiti uslovnu osudu, na taj deo pitanja je neprofesionalno davati odgovor i prognozirati unapred nešto o čemu tek treba odlučivati, imajući u vidu da niste dali podatak za koje se krivično delo teretite i činjenicu da se svaka kazna izriče na osnovu rezultata sprovedenog krivičnog postupka, izvedenih dokaza, svih okolnosti i činjenica konkretnog slučaja, otežavajućih i olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog itd.
Sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.
Vaš Pro Bono