Poštovani,
Prema važećoj sudskoj praksi, regresno potraživanje osiguravača prema regresnom dužniku po osnovu osiguranja od autoodgovornosti zastareva za 3 godine od dana kada je osiguravač naknadio štetu oštećenom (praktično od dana kada mu je istu isplatio – taj datum se može videti u nalogu za isplatu), isto i u smislu Zakona o obligacionim odnosima čl. 380 st. 3 i 4, sem ako je potraživanje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u kom slučaju zastareva za 10 godina (čl. 379 Zakona o obligacionim odnosima) ili ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja (čl. 377 Zakona o obligacionim odnosima), sve to pod predpostavkom da nije došlo do prekida zastarevanja, do čega dolazi: priznanjem duga od strane dužnika, što se može učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja (čl. 387 Zakona o obligacionim odnosima), podizanjem tužbe i svakom drugom poveričevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja (čl. 388 Zakona o obligacionim odnosima), kada zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost (čl. 392 Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni (čl. 391 Zakona o obligacionim odnosima), ali Vam preporučujem da pre toga proverite da li postoji neki od osnova za regres osiguravača koji su navedeni u čl. 29 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kao i u opštim uslovima osiguranja, ako ste ih uopšte dobili od Vašeg osiguravajućeg društva.
S poštovanjem,
Marko Vukotić, dipl. pravnik