Postovani, rec je o mom ocu koji za mesec dana puni 65 godina i 24 godine radnog staza. Zaposlen je u X. Direktor mu je dao resenje o godisnjem odmoru na mesec dana i predocio mu da je u obavezi da nakon toga ide u penziju. On ostvaruje jedan od uslova za odlazak u penziju i toga je svestan, ali s obzirom da su mu proverom u PIO fondu rekli da mu nije upisan staz, tj.predat M-4 obrazac za 4 godine, on to ne zeli. Da li je u obavezi da prihvati resenje poslodavca, ili ima pravo da odbije odlazak u penziju dok poslodavac ne ispuni sve svoje obaveze? Unapred, zahvalni.

Poštovani,

Činjenično stanje i pitanje koja ste izneli u vašem mejlu osnovano ukazuje na sledeće:

1. Zakon o radu u članu 175., stav 2., utvrđuje da radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju. Dakle, slovo zakona relativizuje ovaj razlog za prestanak radnog odnosa. To čini ubacujući saglasnost volja poslodavca i zaposlenog  kao  razlog koji sprečava prestanak radnog odnosa nezavisno od toga što su prisutne obe naznačene materijalne pretpostavke. Za slučaj da je ostvaren sporazum o produženju radnog odnosa, okolnost što je zaposleni navršio 65 godina i najmanje 15 godina staža osiguranja ostaće bez pravnog značaja  za prestanak radnog odnosa. Lice koje se je našlo u toj situaciji  nastaviće rad  kao  zaposleni u random odnosu.

Dakle, samo za slučaj da postoji saglasnost između poslodavca i zaposlenog o produženju radnog odnosa vaš otac može da ostane u istom. Jednostrano odbijanje i “ostajanje” u radnom odnosu nije moguće, odsustvom saglasnosti zakonski razlog za prestnak radnog odnosa je perfektan.

2. Sva nerešena, sporna, glavna i sporedna prava iz radnog odnosa vaš otac može zaštiti u postupku pred sudom.

Sa poštovanjem,

Mladi Pro Bono