Postovani, stanar sam zgrade u X ulici. U zgradi ima poslvni prostor koga je vlasnik nedavno izdao firmi koja se bavi pruzanjem pogrebnih usluga. Mi stanari obratili smo se svim institucijama za koje mislimo da nam mogu pomoci. Svi smo uznemireni dok gledamo unosenje i iznosenje kovcega. Dok inspekcijske sluzbe ne odgovore molim Vas da mi odgovorite kakav bi izgled imala moja eventualna tuzba za naknadu stete zbog nanosenja uznemirenosti usled otvaranja pogrebne firme u zgradi koja je predvidjena za stanovanje. Mislim da je prodajna cena stanova u nasoj zgradi dosta umanjena otvaranjem ovakve firme pa bi u tuzbi trazi nadoknadu stete po ovom osnovu.

Poštovani,

 Poslovni prostor u zgradi u kojoj stanujete je u privanom vlasništvu, odnosno određeno lice ima pravo svojine na toj nepokretnosti. Pravo svojine je pravo da vlasnik određenu stvar drži, da je koristi i da raspolaže njome (čl. 3. Zakona o osnovama svojisnkopranvih odnosa). Kako vlasnik poslovnog prostora ima puno pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na poslovnom prostoru (lokalu) to on ima i pravo da svoj poslovni prostor izda u zakup licu koju obavlja određenu privrednu delatnost.

 Kako u konkrentom slučaju zakupac obavlja trgovinsku delatnost čije je vršenje zakonom dozvoljeno kao i bilo koja druga trgovinska delatnost, zakupac ni na koji način ne krši zakon. To što prodaje pogrebnu opremu i druge proizvode iz ovog asortimana ne znači da je zakupac (trgovac) prekršio zakonske odredbe i da obavalja zabranjenu ili opasnu delatnost od koje postoji potencijalna opasnost od nastanka štete.

 Opasna delatnost, po pravilu, identifikuje se kao privredna ili druga aktivnost (radnja) koja predstavlja stalnu opasnost za nastanak štete. Određena delatnost postaje opasna kada pređe dozvoljne (normalne) granice. Pojam opasne delatnosti u pravnoj doktrini daje se uopšteno, sa stanovišta potencijalne opasnosti nastanka štete, a konkretnu opasnu delatnost sud identifikuje u svakom pojedinačnom slučaju (npr. opasna delatnost je rad u kamenolomu gde postoji opasnost da se obruši kamen uprkos svim merama opreznosti, padobranska delatnost kada turisti koriste usluge skakanja padobranom, delatnost obezbeđivanja objekata, obavljanje poslova gde radniku preti opasnost od oboljevanja usled štetnih ispravanja (hemijska industrija, sklasištetnje radioaktivnog otpada i sl.).

Obavljanje trgovinske delatnosti od strane preduzetnka koji prodaje pogrebnu opremu ne predstavlja opasnu delatnost, niti ona na bilo koji način prouzrokuje stvarnu i ozbiljnu štetu vama stanarima zgrade.

S toga, smatram da ne postoji uzročnoposledična veza između obavljanja delatnosti i navodne štete koju trpite jer ste uznemireni gledanjem kovčega, venaca, kandila i ostalih artikala. Da bi se evetnualno mogla dosuditi naknada neimovinske štete, osnovni peduslov je da šteta bude ozbiljna i stvarna.

U konkretnom slučaju smatram da će sud odbiti tužbeni zahtev, jer nije moguće dosuditi naknadu neimovinske štete u slučaju povrede vaših osećanja, bez obzira što u vašoj zgradi obavlja trgovinsku delatnost preduzetnik koji se bavi prodajom pogrebne opreme i što to kod Vas i ostale stanare izaziva određene neprijatne osećaje.

Saša Milosavljević, pravnik