Poštovani,
Činom povlačenja tužbe postupak pred sudom je okončan. Shodno članu 196. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu ZPP) povučena tužba smatra se kao da nije bila podnesena te se može ponovo podneti. Ukoliko se odlučite da po pitanju iste stvari ponovo podnesete tužbu pokrenućete novi postupak kao da prethodnog nije ni bilo. Dejstvo obustavljanja postupka usled povlačenja tužbe je takvo da sve procesne i materijalnopravne posledice koje su nastale u tom postupku više ne postoje. Kada podneste tužbu, sud je dužan da na osnovu okolnosti koje su postojale u momentu podnošenja tužbe utvrdi da li postoji njegova nadležnost. Ukoliko sud utvrdi da je nadležan i nastavi postupak naknadna promena tih okolnosti neće imati uticaja na već utvrđenu nadležnost. Međutim, ako usled povlačenja tužbe postupak bude obustavljen pa tužilac posle nekog vremena ponovo podigne tužbu po pitanju iste stvari, sud će opet morati da proverava da li je nadležan. Ako su se okolnosti promenile tako da taj sud sada više nije nadležan, on neće moći da nastavi postupak već će tužilac morati da se obrati nadležnom sudu. Dakle, strogo gledajući, postupak koji je obustavljen usled povlačenja tužbe ne može se više nastaviti već on mora da počne ispočetka.
Iako se za obustavljeni postupak u pogledu procesnih i materijalnopravnih dejstava smatra kao da nikada nije ni bio pokrenut, troškovi tog postupka su stvarno postojali i ne mogu se poništiti pa se moraju nadoknaditi. Zbog toga je sud, u skladu sa članom 153. ZPP koji propisuje obavezu tužioca da u slučaju povlačenja tužbe tuženom naknadi parnične troškove, doneo rešenje kojim je Vas kao tužioca obavezao da platite troškove. Od ovog pravila postoji izuzetak u slučaju kada je tužilac povukao tužbu odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog. S obzirom na činjenice koje ste izložili ovaj izuzetak se u Vašem slučaju ne može primeniti te ćete biti u obavezi da postupite po donetom rešenju.
Sto se tice Vaseg pitanja o mogućnosti podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti želim da Vam napomenem da se ovaj pravni lek podnosi protiv pravnosnažne odluke suda i to, po pravilu, od strane javnog tužioca po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. Zahtev za zaštitu zakonitosti je pravni lek čija je svrha prevashodno zaštita javnog interesa, a ne interesa konkretne stranke za čiju zaštitu su predviđena druga pravna sredstva. Jedini osnov za podizanje ovog pravnog leka je bitna povreda odredaba parničnog postupka koja je učinjena time što je protivno odredbama Zakona o parničnom postupku sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. U Vašem slučaju ovakva povreda postupka nije učinjena jer Vaše raspolaganje tužbom nije protivno prinudnim normama, javnom poretku i moralu te razlog za podnošenje Zahteva za zaštitu zakonitosti ne postoji.