Poštovana,
Obzirom na to da Vaša pok. majka nije ostavila pismeno zaveštanje, njeni zakonski naslednici u prvom naslednom redu ste Vi, Vaši otac i sestra, svako sa po 1/3 nasledjene imovine, a u skladu sa odredbom člana 9. važećeg Zakona o nasledjivanju (kojim je propisano da ostavioca u prvom naslednom redu nasledjuju njegovi potomci i njegov bračni drug na jednake delove).
Ukoliko sud po službenoj dužnosti ne pokrene ostavinski postupak, što se u praksi jako retko dešava, to morate uciniti Vi, odnosno Vaši otac ili sestra, podnošenjem predloga za pokretanje ostavinskog postupka.
Nakon podnošenja predloga, u skladu sa odredbom člana 115. Zakona o vanparničnom postupku sud će za raspravljanje zaostavštine odrediti ročiste. U pozivu na ročiste sud će, izmedju ostalog, upozoriti zainteresovana lica da mogu do okončanja postupka dati sudu izjavu da li se primaju nasledja ili se nasledja odriču, a ako na ročiste ne dodju ili ne daju izjavu, da se pretpostavlja da se prihvataju nasledja i da će sud o njihovim pravima odlučiti prema podacima kojima raspolaže.
Znači, u slučaju da se Vaši otac i sestra ne pojave na ročistu sud bi, u skladu sa navedenom zakonskom odredbom, pretpostavio da se prihvataju nasledja koje im po zakonu pripada i doneo rešenje kojim se i oni, pored Vas, oglašavaju naslednicima iza Vaše pokojne majke, uz istovremeno odredjivanje njihovih naslednih delova (svakom po 1/3 zaostavštine). Da biste to izbegli, oni se obavezno moraju pojaviti na ročistu za raspravljanje zaostavštine, ili eventualno dati naslednu izjavu preko punomoćnika.
Dalje, sto se tiče same nasledne izjave, pored mogucnosti naslednika da daju pozitivnu ili negativnu naslednu izjavu, odredba člana 216. Zakona o nasledjivanju propisuje i mogućnost odricanja od nasledja u korist nekog od naslednika, što Vas konkretno interesuje. U takvom slučaju odricanje u korist odredjenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasledja uz istovremeno ustupanje naslednog dela. U svakom slučaju, o navedenim mogućnostima bicete upućeni na ročistu za raspravljanje zaostavštine od strane sudije, tako da ne bi trebalo da Vam bude bilo šta sporno u pogledu ovog prvog dela Vašeg pitanja.
Sto se tice drugog dela Vašeg pitanja, odgovor je sledeci:
Imovina koja je u vlasništvu Vašeg oca i Vaše sestre ne moze biti predmet ostavinskog postupka. Naime, u ostavinskom postupku se raspravljaju iskljucivo naslednopravne posledice ostaviočeve smrti – ko su naslednici, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava pripadaju naslednicima.
Iz sadržine Vašeg pisma se ne vidi koja imovina Vašeg oca i Vaše sestre bi trebalo da bude predmet ugovora o poklonu, da li na njoj imaju susvojinu, zajednicku svojinu, ili svako od njih hoće da Vam pokloni stvari koje se nalaze u isključivom vlasnistvu, tako da Vam ne mogu dati potpun i precizan odgovor na postavljeno pitanje.
U svakom slučaju, da bi Vam oni poklonili ostatak njihove imovine, nije potrebno da pokrecete bilo kakav sudski postupak. Obzirom na to da nemam sve podatke, načelno Vam mogu reći da je, ukoliko su u pitanju nepokretnosti, potrebno da zaključite ugovor o poklonu, obavezno u pismenoj formi i da ugovor, odnosno Vaše potpise na ugovoru overite u sudu, sve u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti. Overu ugovora o poklonu vrši ovlašćeni sluzbenik suda, tako da je potrebno da nakon zakljucenja ugovora o poklonu odete u osnovni sud na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi, na šalter za overu ugovora, gde ce Vam službenik overiti potpise (čime se, jednostavno rečeno, potvrdjuje da su potpisnici ugovora zaista potpisnici). Za overu se plaća odredjena taksa koja je utvrdjena Zakonom o sudskim taksama, a o visini iste će Vas informisati službenik na licu mesta.
Na kraju, sa overenim ugovorom o poklonu morate otići u poresku upravu na kojoj se nepokretnost nalazi. U zavisnosti od toga šta je predmet ugovora o poklonu i u zavisnosti od toga ko Vam poklanja (otac, ili sestra) dobićete informaciju o tome koliki porez treba da platite, odnosno da li ste oslobodjeni plaćanja poreza (ukoliko Vam npr. nepokretnost poklanja otac, kao naslednik prvog naslednog reda bili biste oslobodjeni plaćanja poreza na poklon).
Nadam se da sam bila od pomoći. Ukoliko Vam je potrebna još neka informacija, slobodno nas kontaktirajte ponovo.
Biljana Đeric, advokat